1. Rista PrendićAleksinčanin je bio najpoznatiji i najugledniji tatar (poštar) u Srbiji 19. veka, a u svojoj 67. godini iz Carigrada je doneo pismo o povlačenju turske vojskeKarađorđevićevi ustanici preuzeli su mrežu poštonoša-kurira koju su formirali turski velikodostojnici i osvajači da bi ostali u vezi s Carigradom. Pisma su nosili poverljivi i fizički spremni ljudi, jahači koji su od Beograda do Carigrada stizali za šest i manje dana. Po Tatarima, najboljim, najizdržljivijim i najbržim jahačima u to vreme, ovi prvi poštari nazvani su tatari.Tatar-kafaOni na ovom putu uopšte nisu spavali, a da bi ostali budni, pili su tatar-kafu. Od mlevene kafe, malo šećera i hladne vode mesili su grudvice koje su sisali dok jašu. Zbog njih su građeni putevi, mostovi i skele za prelaz preko reka. A duž celog puta bile su ustrojene menzulane, poštanske stanice u kojima su tatari iscrpljene konje zamenjivali odmornim. Staranje o menzulanama bilo je povereno lokalnom stanovništvu.Tatar Bogdan Đorđević prejahao je put od Carigrada za pet dana da bi doneo kopiju Hatišerifa iz 1830, kojim je Srbija postala kneževina. Za to je od Miloša Obrenovića dobio 500 dukata. Još brže od Đorđevića put od Carigrada prevalio je Lazar Aranđelović, zvani Indže (na turskom „sitni”), koji je knezu Aleksandru Karađorđeviću doneo sultanovo postavljenje za kneza Srbije za nešto više od četiri dana. Ali najpoznatiji i najugledniji tatar u Srbiji bio je Rista Prendić.Aleksinački bogatašRođen u Aleksincu 1800. ili 1803, sve do 1837. godine bio je lični pismonoša kneza Miloša i tako već stekao zavidan imetak. Miloš mu je zatim naložio da obavlja kurirsku službu i za engleskog konzula, pukovnika Džordža Lojda Hodžesa.Ovaj avanturista, špijun i diplomata, vrlo brzo po dolasku u Srbiju, postao je čovek od najvećeg Miloševog poverenja. Uzgred, naučio je srpskog knjaza da uživa u viskiju, pa je Milošu vrlo brzo to postalo omiljeno piće. Hodžes je bio potčinjen britanskom ambasadoru u Carigradu i, kad je došao u Beograd, nije imao svog kurira. Postojali su britanski diplomatski kuriri zvani „srebrni hrtovi”, ali su oni između Londona i Carigrada, preko Beograda, išli tek na svakih mesec dana.Engleska poštaEnglez je zato zamolio Miloša da mu ustupi jednog od svojih tatara, dok se ne snađe. Tada mu je Miloš stavio na raspolaganje Ristu Prendića. Aleksinčanin je kao tatar dobijao redovnu platu od Knjaza, ali mu je Hodžes isplaćivao i dodatnih deset dukata, a dobio je i značku i status engleskog diplomatskog kurira.Kuća Riste Prendića, jedna od najvećih i najlepših u Aleksincu, koji je tada bio pogranična varoš, poslednja u Srbiji prema Turskoj, od 1837. do 1855. godine predstavljala je sedište engleskih diplomatskih kurira u Srbiji. Aleksinčani su zato tatar-Ristinu kuću zvali „engleska pošta”.Englezi su svoje kurire povukli 1850, a Rista Prendić nastavio je da jaše za Srbiju. U 67. godini doneo je sultanovo pismo knezu Mihailu Obrenoviću, kojim se dozvoljava povlačenje turske vojske iz Srbije.Rista Prendić je, prema popisu iz 1862. godine, bio jedan od trojice najbogatijih Aleksinčana. Umro je cenjen, u dubokoj starosti, 1892.
2. Miroslav HubmajerSlovoslagač iz Ljubljane bio je avanturista, pa se u 24. godini priključio ustanku u Hercegovini, a zatim i drugim borbama protiv OsmanlijaMiroslav Hubmajer, rođen 1851. godine, bio je slovoslagač u Ljubljani. Kao austrijski rezervni podoficir-artiljerac služio je vojsku u Segedinu i tu došao u dodir sa Srbima. Što zbog ljubavi prema njima, što zbog avanturističkog duha, u 24. godini priključio se srpskom ustanku protiv Turaka u Hercegovini.Crni MiroslavVojevao je oko Trebinja i pročuo se po nadimku Crni Miroslav. Kad su Hercegovci uputili svoje izaslanike na Cetinje da od kneza Nikole traže da objavi rat Turcima ili da bar ustanike pomogne oružjem, među njima je bio i Hubmajer. Hercegovce je na kneževom dvoru dočekao vojvoda Mašo Vrbica, ministar unutrašnjih dela i upravnik tajne policije, zadužen za delikatne političke misije. Nije poznato šta su hercegovački ustanici isposlovali kod Crnogoraca, ali je Miroslav Hubmajer od kneza lično dobio revolver sa ukrašenim pojasom.Po povratku na ratište, odlazi u oblast uz gornji tok Une da tamo organizuje ustanak i preuzme komandu.Izbor vođeU decembru 1875. godine ustaničke vojvode se sastaju kako bi izabrale vođu celog ustanka. Kao najbolji kandidat nameće im se Petar Karađorđević, unuk vožda Karađorđa i sin kneza Aleksandra, koji je Srbijom vladao od 1842. do 1858.On je svoje vojničko i oficirsko umeće prethodno dokazao zaradivši Legiju časti u francusko-pruskom ratu. Ustanicima se stavio na raspolaganje u septembru 1875. ratujući pod imenom Petar Mrkonjić. Njegova četa operisala je na krajnjem severozapadu Bosne i Hercegovine.Vladar Srbije knez Milan Obrenović bojao se da Karađorđević u borbama ne stekne širu popularnost i ne ugrozi njegov presto, pa je preko nekih ustaničkih vojvoda agitovao protiv Petrovog izbora za vođu ustanka. Ove političke spletke unele su razdor među ustanike.Dodatnu smutnju uneo je Vasa Pelagić, koji je nastojao da ustanak protiv Turaka za nacionalno oslobođenje pretvori u socijalističku revoluciju.U takvim uslovima, na izborima za vođu srpskog ustanka u Bosni i Hercegovini kandidati su Petar Karađorđević, budući srpski kralj, i Slovenac Miroslav Hubmajer. Izabran je Slovenac. Pod pritiskom vlade iz Beograda Petar Karađorđević napustio je Bosnu i Hercegovinu.Principi zajedništvaHubmajer se, međutim, nije dugo održao na tom položaju. Preduzeo je napad na Kostajnicu, koji je završen potpunim porazom, pa je smenjen.U leto 1876. on se već bori u srpsko-turskom ratu. Vojuje na Javoru, pa na Deligradu, a ruski general Černjajev, glavnokomandujući srpskih snaga, daje mu čin potporučnika.Kad se ovaj rat okončao, Hubmajer prelazi u Makedoniju, gde 1879. organizuje ustanak protiv Turaka, a za račun Bugarske. Pet godina kasnije, zajedno s Vasom Pelagićem, u Bukureštu formuliše principe ujedinjenja Slovena i Rumuna i stvaranje balkansko-karpatske federacije.Miroslav Hubmajer živeo je u Beogradu od 1890. do 1896. godine, a zatim se preselio u Sarajevo, gde je 1910. umro kao austrijski službenik.Vojni istoričari su ga danas potpuno zaboravili.
ZAJEDNICA S RUMUNIMAMiroslav Hubmajer je 1884, zajedno s Vasom Pelagićem, u Bukureštu formulisao principe ujedinjenja Slovena i Rumuna i stvaranje balkansko-karpatske federacije.
LUGER I ŠIRMAOtac legendarnog konstruktora, vojni hirurg Bartolomus Luger, Nemac rođen je u Zadru, kao i njegova majka Ana Marija, čije je devojačko prezime Širma, inače često među Srbima u dalmatinskoj vojnoj krajini.
4. Maksim i Milan Novaković
Oficiri iz Niša tražili su kaznu za oficire koji su ubili kralja i kraljicu 1903, pa su zbog toga uhapšeni i ubijeni u prisustvu ministra policije Prva NVO Kriv, ali ne i kažnjen Sud narodaKRVNIK I GLASOVIMinistar policije Nastas Petrović poručio je opoziciji: „U trenutku kad ste me vi slikali kao najvećeg krvnika, tada se vršio izbor poslanika ove skupštine i ja sam na tom izboru dobio mnogo više glasača no što sam ih ikad dotle imao.” Za ubistvo braće Novaković niko nikad nije odgovarao.
5. Dragoljub Aleksić
Kovač i akrobata 1942. snimio je prvi zvučni film u Srbiji „Nevinost bez zaštite”, u kojem je imao i glavnu mušku ulogu Odlazak u beli svet Nasilni poljubacČELIČNE ŽICE UMESTO MIŠIĆAKad je 1951. na škotskom aerodromu Lits nastupao pred Titom i engleskom kraljicom Elizabetom, Tajms je pisao: „Ovaj čovek u mišićima ima čelične žice, a umesto živaca najlonsku užad!”
STAO UZ TITAPred kraj rata Omersa se vratio na brod i poslat je u Jadran, ali je on napustio brod i opredelio se za Tita. Posle maratonskih saslušavanja, Udba mu je naložila da nastavi saradnju sa Englezima, ali ovog puta kao dvostruki agent. Udba je 1948. posumnjala u njegovu iskrenost, pa je uhapšen po ko zna koji put. Osuđen je na 20 godina.
7. Boško Čolić
Čovek koji je od 1941. do 1948. čuvao Tita sa otkočenim pištoljem morao je šezdesetih da potpiše da Josipa Broza nikad u životu nije video Kontrola Film kao dokazSPASAO TITA U DRVARUZbog onoga što mu se kasnije desilo, iz arhiva su izbrisani svi podaci o radu Boška Čolića, ali pamti se da je samo zahvaljujući njegovoj spretnosti Tito u Drvaru umakao samo nekoliko minuta pre nego što su nemačke specijalne jedinice upale u njegovu pećinu s namerom da ga zarobe i živog odvedu Hitleru u Berlin.
Sledeće subote: 7 priča o štampi u Srbiji između dva svetska rata
