Vanredni voz iz Preševa do Subotice, koji svakodnevno saobraća isključivo zbog migranata, u subotičko predgrađe Aleksandrovo stigao je sa više od pet sati zakašnjenja.Po zaustavljanju, nešto posle 13 časova, putnici Sirijci i Pakistanci bojažljivo su provirivali iz voza jer su očekivali prizor drugačiji od zapuštenog i u šiblje zaraslog predgrađa Subotice.- Rekli su nam da idemo u Suboticu i da je odavde granica blizu. Iz Sirije smo, a ima i ljudi iz Pakistana. Hoćemo u Nemačku, da radimo i živimo kao drugi ljudi. Pobegao sam zbog rata, tamo se živi kao u paklu. Čuo sam da postoji u Subotici jedno mesto gde ima vode i hrane za nas. Moram da se odmorim. Imam novca i za hotel, ali jedino što me zanima je koliko je udaljena mađarska granica - priča Erhan po dolasku u Suboticu.Migrante su u Aleksandrovu sačekala i dva policajca koja ih upućuju na odmorišta i do Stare ciglane kako ne bi morali da zalaze u centar grada.- Čini mi se da putujem mesecima. Voz je toliko sporo išao da sam mislio da nećemo nikada stići. Na sreću, ovde su ljudi dobri, pitaju nas da li nam treba pomoć, a u Makedoniji smo imali problema, jednostavno nisu postupali s nama kao s ljudima. Umorni smo i nervozni - kaže jedan Pakistanac.
U vozu su proveli čitav dan sedeći i ležeći gotovo jedan na drugom. Nije ih zanimalo kroz koje stanice prolaze. Znaju samo da im je cilj Evropa, a do tamo put vodi preko Subotice.- Je li ovo konačno Beograd? - pitao je na lošem engleskom jedan od putnika nekoliko momenata nakon što su se na peronu na avetinjski praznoj stanici u Nišu otvorila vrata vagona.Čupave, sanjive glave sirijskih migranata koji su spavali na podu lagano su počele da se pridižu i proviruju kroz prozore u gluvo doba noći. Nije im se dopalo što čuju da im do prestonice predstoji još najmanje šest časova klackanja, a do krajnje destinacije Subotice bar još 12 sati. Ali nisu negodovali.Ovaj deo puta prava je bajka u odnosu na ono što su preživeli na putu do Niša...Iako su prethodnog dana svet obišle dramatične slike borbe oko 1.000 migranata za ulazak u voz na stanici u Đevđeliji u Makedeoniji, u kojoj su sevali i pesnice i noževi, u vozu na putovanju kroz Srbiju sasvim drugačiji prizor - vagon pun usnulih putnika koje samo neviđeni umor može tako nemarno da razmesti po ćoškovima vagona. Najneprijatniji utisak je zagušljiv i od znoja lepljiv vazduh. Među spavačima na podu dosta je žena i dece. Najmlađi, čini se, nemaju ni tri godine...- Svi smo iz Sirije i svi idemo za Nemačku. Tamo se nadamo boljem životu jer nam u domovini nema više života zbog rata - zausti mladi Sirijac u beloj košulji.U voz se u Preševu ukrcalo 250 migranata, za ostale nije bilo mesta. Njih sutra čeka novi voz za Suboticu... piše Blic.
Pešice preko granice- Voz od Đevđelije kroz Makedoniju saobraća samo do Tabanovaca. Tu migranti izlaze iz voza i pešice prelaze u Srbiju. U Preševu se 250 njih ukrcalo u voz koji svakodnevno saobraća do Subotice. Policija je pregledala svima papire. Oni su se smestili u vagone i u miru i tišini, tako da nije bilo dramatičnih scena kao u Makedoniji, kaže izvor koji je prisustvovao ukrcavanju migranata u voz.Oni koji nisu uspeli da uđu u ovaj voz, sačekaće nekoliko sati na narednu kompoziciju iz Soluna za Beograd. I ona je krcata jer iz Grčke se njome u Srbiju vraćaju i putnici sa letovanja.
