BEOGRAD - Danas se navršava 22 godine od zločina hrvatske vojske u Medačkom džepu, ispod Velebita, u kome je ubijeno 88 Srba - 46 vojnika, šest policajaca i 36 civila, od kojih 26 starijih od 60 godina, dok je među žrtvama bilo i 17 žena, navode u Dokumentaciono informacionom centru "Veritas".
"Veritas" ukazuje da je Hrvatska vojska u agresiji na srpska podvelebitska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj, pljačkala, palila, rušila kuće, ubijala i masakrirala civile, vojnike i policajce.
Navodi se i da se tragedija Medačkog džepa odvijala pred očima UNPROFOR-a, koji, kako se dodaje, tada nije bio samo pasivni posmatrač, već je uzeo i aktivnog učešća u pokušaju da preuzme kontrolu nad tim područjem i spreči ubijanje preostalih ljudi i uništavanje njihove imovine, što im je uspelo tek nakon trodnevnih borbi sa hrvatskom vojskom i policijom.
Kako se podseća, potpisan je Sporazum o kontroli "Medačkog džepa", po kojem su se i hrvatska i srpska strana, uz posredovanje međunarodne zajednice, saglasile da se hrvatske snage povuku sa okupirane teritorije do 15. septembra na liniju razdvajanja do pre napada, a da kontrolu nad ovim područjem preuzmu snage UNPROFOR-a."Hrvatska strana nije ispoštovala dogovor, pa su njene snage u povlačenju, koje je potrajalo do 17. septembra, opljačkale, popalile, porušile i pobile sve ono što nisu uspele da urade u nastupanju" rečeno je u saopštenju."Veritas" citira i reči komadanta UNPROFOR-a generala Žana Kota, koji je posle kompletnog obilaska toga područja izjavio:
"Nisam našao znakova života, ni ljudi, ni životinja, u nekoliko sela kroz koja smo danas prošli. Razaranje je potpuno, sistematsko i namerno".
"Veritas" precizira i da je stradalo 88 Srba, 46 vojnika, 6 milicionera i 36 civila, od kojih 26 starijih od 60 godina. Među žrtvama je i 17 žena.
Navodi se da u toj akciji ranjenika uopšte nije bilo i dodaje da upravo ta činjenica i rezultati pregleda tela, razbijene lobanje, mnogobrojne prostrelne rane iz neposredne blizine, upućuju na zaključak da se radilo o sistematskom ubijanju zarobljenih i ranjenih, a bilo je i izmasakriranih i zapaljenih.Kako se kaže u sudskim procesima za zločine u Medačkom džepu neki su oslobođeni, neki dobili minimalne kazne ili se brane sa slobode, a pojedini nisu ni procesuirani, a "Veritas" navodi i da to pokazuje da Hrvatska država još nije spremna da se suoči sa tamnijom stranom svoje nedavne prošlosti i odvraća prognane Srbe od vraćanja u pusta i šikarom obrasla sela Medačkog džepa.
"Veritas" iznosi i podatak da je u aprilu 1991. godine u Divoselu živelo 344, u Počitelju 307 a u Čitluku 129 žitelja, skoro svi srpske nacionalnosti, a da u septembru ove godine u Čitluku i Počitelju živi po tri čoveka, dok u Divoselu nema nikoga.
Održan parastos žrtvama "Medačkog džepa"
U crkvi Svetog Marka danas je povodom 22. godišnjice agresije hrvatske vojske na Medački džep, održan parastos žrtvama te akcije u kojoj je ubijeno 88 Srba. Srpska sela u blizini Gospića - Divoselo, Čitluk, Počitelj i Ornice - potpuno su opustošena 9. septembra 1993. godine. Nekadašnji stanovnik Divosela Mile Raičević rekao je novinarima da je tog i narednih par dana ubijeno 88 Srba, među kojima je bilo vojnika, policajaca i civila. "Civili, njih 36, mahom su bili stariji ljudi - starice i starci od 60 do 90 godina. Tragedija je bila u tome još veća što su ti bojovnici mnoge od tih ljudi u Divoselu i poznavali, zajedno sa njima nekada sedeli u školskim klupama, išli na slave, pijace, a 9. septembra 1993. su počinili pogrom", istakao je Raičević. Kako je naveo, hrvatska vojska je iznenadila narod u tim selima i napala ih, iako su ona bila pod zaštitom UN, pod zaštitom UNPROFOR-a, koji se povukao i propustio hrvatsku vojsku. "Ova sela su pred sam Drugi svetski rat 1939. godine imala 4.500 stanovnika, danas nema gotovo nikoga. Danas kada čovek dođe u ova sela u kojima skoro niko ne živi, ima osećaj da je došao u prostor u kome je vreme već odavno stalo. Tamo preko leta retko dođe po neka porodica da obiđe groblja, zapali sveće i oseti miris porodičnog ognjišta", naveo je Raičević i dodao da danas jedino ruševine i groblja nagoveštavaju da se nekad živelo u tom kraju. Vera Potkonjak, koja je prebegla iz Divosela u Srbiju, došla je na parastos bratu koji je nastradao u napadu hrvatske vojske tog dana. "U tragediji mog srpskog naroda, moga i ostalih sela, poginuo je i moj jedini brat Djorđe. Imao je 41 godinu i bio je diplomirani ekonomista. 10 dana trajala je agonija, nismo znali gde je on, da li je preživeo, da li će izaći iz tog čuda. Međutim, po razmeni, kad je hrvatska strana leševe vratila Srbima, među njima je bio i moj jedini brat", sečha se Potkonjak. Parastos nastradalima organizovalo je udruženje porodica nestalih i poginulih lica "Suza".
