FRANKFURT - Predstavnici srpskih organizacija sa Kosova smatraju da je amandman na kosovski zakon o statusu i pravima boraca i žrtava rata, te Strategija koja ga prati, a koja bi uskoro trebalo da uđe u proceduru u prištinskoj skupštini diskriminatorski.
Oni ukazuju da se tim rešenjima status žrtve priznaje samo od 27. februara 1998. do 20. juna 1999. godine i da predstavlja flagrantno kršenje ljudskih prava manjinskih zajednica na Kosovu, a naročito srpske. Nade polažu, kako kažu, u međunarodnu zajednicu, za koju veruju da će reagovati i sprečiti ozakonjivanje diskriminacije žrtava.
"Strategiju, odnosno nacrt uredbe o utvrđivanju položaja za žrtve seksualnog nasilja tokom rata 1999. godine sastavio je Nacionalni savet koji je pre godinu i po dana osnovala kosovska predsednica Atifete Jahjaga. Savet većinom čine predstavnici nevladinog sektora, a u njema nema nijednog predstavnika manjinskih zajednica, ni Srba, ni Roma, ni Goranaca, ni Aškalija, ni Egipćana, prenose frankfurtske Vesti. Nacrt obuhvata diskriminatorski vremenski okvir i time oduzima pravo za priznanje i bar nekakvu nadoknadu i finansijsku pomoć žrtvama seksualnog nasilja. Taj vremenski okvir je postavljen s obrazloženjem da je rat završen juna 1999, ali ne treba zaboraviti da su akcije koje su se desile nakon tog perioda takođe posledice rata", ističe Dušan Radaković, direktor nevladnine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture iz Kosovske Mitrovice.
Kako navodi, ako ova strategija prođe, flagrantno se krše prava svih zajednica i apeluje na međunarodnu zajednicu i sve nevladine organizacije da reaguju. Tim dokumentom se po ko zna koji put nad Srbima i srpskim ženama krše ljudska prava, zaključuje i Milena Parlić, sekretar Udruženja stradalih na KiM.
"Svako nasilje nad ženama je neprihvatljivo i za kaznu po kratkom postupku, ali nije čudo što se kosovski Albanci sećaju samo navodnih srpskih zločina. A koliko žena su silovali takozvani "borci" oslobodioci i stranci, i u kakvim uslovima i danas žive i koliko se poštuju žene na KiM niko ne pominje, naglasila je ona za Vesti. Parlić dodaje da je za "vreme ratnih dešavanja bilo silovanja i muškaraca i žena Srba".
"Zato je ova Strategija morala da se bavi i silovanjima nakon dolaska međunarodnih snaga, kad su srpske žene bile potpuno prepuštene na milost i nemilost albanskim zločincima. Srbi su dokazali da svaka žrtva ima ime i prezime, i da svaki zločinac, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, treba da odgovara za zločin koji je počinio, ali izgleda da naše komšije ne osećaju isto kad su u pitanju njihova nedela. Kad je reč o silovanjima Srpkinja i nealbanki u pitanju, i dalje imam gorak ukus u ustima, sećajući se ponovnog suđenja "gnjilanskoj grupi", o zločinu nad dve Srpkinje iz Gnjilana", dodala je ona.
"Specijalni sud koji će procesuirati ratne zločine OVK radiće po kosovskim zakonima, i pitanje je da li će sve žrtve seksualnog nasilja tokom rata biti u ravnopravnom položaju pred njima, uz ovako sastavljen zakon. Nacrt Strategije i obrazac za prijave za registrovanje žrtava, koji će se dostaviti Komisiji kosovske vlade (koja bi trebalo da počne da radi u oktobru), usvojen je na poslednjem, četvrtom sastanku Nacionalnog saveta.
"U radu tog saveta neophodno je učešće i predstavnika manjinskih zajednica. Njihov glas o ovako važnoj i osetljivoj temi mora da se čuje, ističe Dušan Radaković. Slavko Simić, predsednik poslaničkog kluba Srpske liste u kosovskom parlamentu, ističe da je zakon usvojen s mnogo zakašnjenja, ali da njima najzad žene koje su žrtve seksualnog nasilja tokom rata imaju zakonsku zaštitu.
"Dalji proces implementacije i analize o ovoj kategorij biće u rukama aktera koji se direktno bave problemom žena žrtava seksualnog nasilja, a to su NVO, misija Oebsa i poslanici u Skupštini Kosova jer oni mogu najbolje da razumeju detalje ovog zakona", kaže Simić.
