7 neobičnih ženskih sudbina

1. Čučuk Stana

Devojka iz sela Sikole kod Negotina hrabrošću je oduševila Hajduk Veljka, pa je on rešio da se oženi njom. Nakon njegove smrti udala se za kapetana Jorgaća i od hajdučice postala damaRadovan Plještić iz negotinskog sela Sikole nije imao sina, pa je svoje tri ćerke oblačio i vaspitavao kao muškarce. Legenda kaže da je jedna od njih, petnaestogodišnja Stana, kad su im 1809. godine Hajduk Veljkovi vojnici pod izgovorom da skupljaju priloge za ustanak protiv Turaka opljačkali kuću, besna ujahala u logor njihovog komandanta i sasula mu u lice:“Zar tvoji momci ne znaju Turke ubijati nego devojačke darove krasti?”Ja sam te darovaoOduševljen hrabrošću nezvane gošće, Veljko Petrović je naredio momcima da vrate opljačkano. Potom je i sam darovao lepu crnpurastu devojku, uz reči: “Sad sam te ja darovao, sad si moja!”Tada je već uveliko bio prešao tridesetu godinu. Uživao je glas neustrašivog i svojevoljnog junaka koji na megdane izlazi praćen muzikantima. Još pre Prvog srpskog ustanka zapazio ga je hajduk Stanoje Glavaš i pozvao ga u svoju četu. Da bi primirio mladićevu bujnu narav, oženio ga je svojom rođakom Marijom.I kad je u njegov život ušla Stana, Veljko je Mariji poklonio veliko imanje u Jagodini, a sveštenika podmitio da bi ga venčao sa novom izabranicom.Sitna hajdučicaNaredne četiri godine on i Čučuk (na turskom - sitna) Stana zajedno su ratovali protiv Turaka. A kad je on 1813. godine poginuo, ona je nastavila borbu sama.Zapisano je da “žena mu se šest dni s Turci bi v Negotin sos njegovi trista vitezi”.I sigurno bi poginula jer je već bila četiri puta ranjena da je Veljkov brat Milutin nije naterao da se povuče.Prebegla je preko Dunava u Banat i tu srela Hajduk Veljkovog pobratima. Zvao se Georgakis Nikolau Olimpios, a Srbi su ga nazivali kapetan Jorgać. Bio je borac za oslobođenje Grčke od Turaka, nosilac ruskog ordena za hrabrost. Stana ga je prekrstila u Malog Ðuricu jer nije bio mnogo viši od nje i rodila mu dva sina i ćerku.Naučila je nekoliko stranih jezika i pratila svog drugog muža u njegovim diplomatskim misijama po Evropi.Nekadašnja hajdučka kraljica sa kuburom za pojasom postala je otmena dama. Ali krv je u njoj ostala ista...Pošto su austrijske vlasti saznale da je Georgakis 1816. godine učestvovao u organizovanju Karađorđevog povratka u Srbiju, a time posredno i njegovom ubistvu, uhapsile su ga i poslale u Bukurešt. Tu ga je turski vazal, vlaški knez Karadža osudio na smrt. Kao nekada, Čučuk Stana je uzjahala konja, preprečila put kolima koja su njenog muža vodila na gubilište i povikala: “Najpre će ovi točkovi preći preko mene, pa onda preko njega!” U tom trenutku je stiglo pomilovanje za Grka i on je spasen...U izgnanstvuKapetan Jorgać poginuo je u Moldaviji, boreći se 1821. sa srpskim hajducima protiv trupa Sali-paše, a Stana je opet ostala sama. Imala je 26 godina i više se nije udavala.Sanjajući o povratku u Srbiju, naredne dve decenije je lutala Rusijom i Rumunijom jer joj Obrenovići nisu dozvoljavali da se vrati u rodnu zemlju.Od njih je dobila samo akt da se ne može smatrati zakonitom udovicom vojvode Veljka Petrovića, te nema prava na penziju koja je pripala njegovoj prvoj ženi.Na kraju je otišla u Grčku, ali Jorgać je već bio zaboravljen, a ona nikome nije bila potrebna.Umrla je 1849. godine u Atini. Imala je oko 55 godina.

2. Jelenka HerbezTurkinja iz harema Milenka Stojkovića postala je ljubavnica kneza Miloša i rodila mu je sina GavrilaMilenko Stojković, jedan od velikaša koji su podigli Prvi srpski ustanak, imao je u jednom trenutku u Poreču, na mestu današnjeg Donjeg Milanovca, harem sa 42 devojke i žene, čiji je zadatak bio da udovoljavaju i željama njegovih gostiju.Prevodilac i upraviteljica dvoraKada se 1811. sukobio zbog vlasti sa Karađorđem i morao da beži u Rusiju, harem je raspustio, a sve svoje ljubavnice uredno je isplatio i zbrinuo. Jedna od njih, Turkinja iz Vidina, Jelenka, udala se za nekog Gicu iz Kladova, koji je hajdukovao sa rumunske strane Dunava, a onda počeo da pljačka i po Srbiji. Knez Miloš ga je 1820. oterao u Vlašku, a njegova majka i žena Jelenka dovedene su u Kragujevac pred kneza da im sudi. On im je naredio da se nastane u Požarevcu, a 1822. godine Jelenka je vraćena u Kragujevac, gde je kneževoj ženi Ljubici pomagala oko ćerke i služila joj kao prevodilac pri Ljubičinim posetama vezirovoj ženi.Već naredne godine postala je Miloševa ljubavnica i upraviteljica dvora. Na požudnog kneza imala je ogroman uticaj, pa su joj se čak i kneževa braća obraćala za protekciju. Kneginja Ljubica brzo je otkrila kneževo neverstvo, ali nije mogla ništa da uradi. Nekoliko godina ranije ubila je prethodnu ljubavnicu svog muža Petriju i jedva se spasla kazne. Ljubica je prešla u konak u Požarevac, a Jelenka je ostala u Kragujevcu. Knezu, koji do tada nije imao muško potomstvo, 1826. godine rodila je sina Gavrila, što je znatno ojačalo njen položaj na kragujevačkom dvoru. Ona je od tada bila druga žena kneza Miloša i javno je izlazila s njim. Njihova veza nije bila tajna ni za koga u Kragujevcu i zemlji. Zvali su je Mala gospođa, za razliku od knjeginje Ljubice, koju su oslovljavali Velika gospođa.Gavrilo je umro dve godine kasnije, ali je Jelenka je ostala u kneževoj milosti i dalje. Poučen Petrijinom sudbinom, knez je brinuo da ne dođe do susreta između Velike i Male gospođe. I sama Jelenka je zazirala od Ljubice. Ostali su ljubavnici sve do 1835. godine, kada ju je, uz veliki miraz - zemljište gde se danas u Beogradu prostire Zeleni venac - udao za Teodora Herbeza, davši mu kao nagradu i položaj savetnika. Jelenka s Herbezom nija imala decu, već su usvojili Jelenu Jovanović iz Pančeva, koja se udala za političara Jevrema Grujića.Hroničari beleže da je i tada bila veoma lepa: “Ona je bila fizički jedra, užarena pogleda i zanosne lepote. Bila je visoka stasa, vitka struka i bela, čista tena. Njeni zubi bili su pravilni i lepi, a dve smejačice na licu davale su njenom izgledu poseban šarm. Telo joj je bilo kao izvajano veštom rukom dobrog skulptora. Zanosna pogleda, crne, guste i kovrdžave kose, puna temperamenta, kršila se pri hodu.”Prva diskotekaU vreme Miloševog izgnanstva iz Srbije, od 1844. godine, Jelenka i Teodor priređivali su čuvena posela u svom domu. Bivša devojka iz harema i hajdučica pretvorila se u otmenu damu, govorila francuski i nemački i svirala klavir. Jelenka je prva u Srbiji uvela u običaj da se uz večernje toalete nose bele glaze rukavice.Umrla je u proleće 1864, a Teodor Herbez vrlo brzo posle nje. Imanje su ostavili Jeleni i njenom mužu Jevremu Grujiću. Sedamdesetih godina prošlog veka, u njegovoj kući u centru Beograda, potomci Jevrema Grujića otvorili su prvu diskoteku na potezu “od Trsta do Vladivostoka”.

3. Anka Konstantinović Ćerka Jevrema Obrenovića bila je u vezi sa svojim bratom od strica knezom Mihailom, a onda ga je ubedila da se oženi njenom ćerkom Katarinom Treće dete Zavela pisca

4. Milunka Savić

Devojka se u balkanskim ratovima borila preobučena u muškarca i predstavljala se kao Milutin, a u Velikom ratu stekla je najveća ratnička priznanja Ranjavanje U narodnoj nošnji

5. Žanka Stokić

Živana iz Velikog Gradišta između dva svetska rata bila je najveća glumačka zvezda, ali ju je saradnja sa Nemcima koštala oduzimanja časti Impresivna umetnica Novac za insulin 6. Dragica Srzentić Žena koja je osnovala Ministarstvo spoljnih poslova Jugoslavije 1951. uhapšena je kao ruski špijun Rat i diplomatija Prijatelji ih izbegavali

7. Monika Seleš

Mala Mo bila je najmlađa teniska šampionka, ali karijeru joj je uzdrmao Nemac Ginter Parhe, koji ju je 1993. godine nožem ubo u leđa Kanap umesto mreže Oporavak i veridba