7 nesrećnih sudbina

1. Rade Drainac: Bandit ili pesnikJedan od slavnih poeta i boema međuratne Jugoslavije umro od tuberkuloze “bez adrese i bez stana”Pravo ime pesnika Radeta Drainca je Radojko Jovanović. Rodio se 1899. u selu Trbunje kod Blaca. Osnovnu školu završio je u Blacu, a 1911. pošao je u gimnaziju u Kruševcu, u kojoj je završio tri razreda pre nego što je počeo Prvi svetski rat. Učestvuje u ratu od početka, 1914. je u rovu, a 1915. se povlači preko albanskih planina do Skadra i Lješa, da bi stigao u gradić Sveti Jovan Medovski.Školovanje i boemijaU Srbiju se vraća 1918. i nastavlja školovanje, ali već je nepovratno zakoračio stazom boemije. Gimnaziju napušta posle šestog razreda (današnjeg drugog), i piše pesme. Kao Radojko Jovanović objavljuje dve zbirke pesama. “Modri smeh” izlazi 1920, a “Afroditin vrt” naredne godine, i to samo u tri primerka! Nakon toga Radojko nestaje sa književne scene, a na nju stiže buntovni Rade Drainac. Ekstravagantnim ponašanjem izaziva građanski Beograd. U pesmi “Bandit ili pesnik” šalje svoju poruku: “15.000.000 građana ove zemlje, ako me ne upoznaju po poeziji, zapamtiće me po skandalu.”Putovao je po Francuskoj, Italiji i Bugarskoj. Od 1926. živeo je u Parizu, gde je svirao violinu kao pratnja uz neme filmove. Oboleo je od tuberkuloze, pa se vratio u Srbiju. Piše u časopisima i listovima, zaljubljuje se, svađa, polemiše... Nema dlake na jeziku, naročito u dnevniku Pravda, čiji je stalni saradnik uglavnom bio.Posle Napada na Jugoslaviju 1941. mobilisan je. Jedan drugi pesnik i boem, Libero Markoni, ostavio je zapis o Draincu u tim danima:“ I, 9. aprila 1941, obreo se u rodnom Blacu, tačno u ponoć, ali nije ostao, pošao je s vojskom koja nije imala komandu. S kaplarskom zvezdicom, u izgužvanoj uniformi, našao se u prihvatnom zarobljeničkom logoru na Crvenom krstu u Nišu.Inače, rat ga je zatekao u Priboju na Limu. Nije znao ni šta će ni gde će. Na kraju, posle bezbroj peripetija, našao se u Blacu, opet. Samo, sada osumnjičen da tajno rukovodi partizanskim odredom na Pasjači. Zloglasni blački pop Mika Popović osudio ga je na smrt. Naređeno je nekom čoveku iz Barbatovca da Drainca ubije na spavanju, ali ovaj to nije učinio. Kad su Nemci napustili Prokuplje, vojvoda Raša Knežević okomio se na Drainca, pa mu je i on izrekao smrtnu kaznu. Bilo je ugovoreno da se ubije u hotelu ‘Pariz’ i baci u drvljanik iza štale. Ali njegov neki poznanik, tada u štabu Kneževićevom, obavesti o tome Drainca, pa je s delovođom Batom Markovićem, u ponoć, preko istog tog drvljanika, preskočio zid i utekao.Više od dvadeset dana bio je u bekstvu po šumama oko Lukovske Banje. Na kraju, pop Mika ga je uhvatio i zatvorio u podrumu Građanske škole u Blacu. Spasli su ga građani. Oni su potpisali garanciju da se Drainac neće baviti komunizmom, pa je pušten.”Crni dani i sanatorijumTo vreme provedeno u ratnoj Toplici Drainac je opisao u posthumno objavljenoj knjizi “Crni dani”. Od 1942. boravio je u sanatorijumu kod Sokobanje, gde ga je povremeno posećivao Ivo Andrić. S tuberkulozom u poodmaklom stadijumu, vratio se u Beograd, u Državnu opštu bolnicu, gde je umro 1. maja 1943. Kao siromah, sahranjen je na Novom groblju o državnom trošku. U rubrici mesto stanovanja ostalo je zapisano: “Bez ulice i broja stana”, a u rubrici najbliži srodnici: “Nije bilo srodnika na sahrani”.Dok je polagan u grob, njegov prijatelj Milivoje Živanović, veliki glumac, recitovao je Drainčevu pesmu “Nirvana”.Desetak godina kasnije, preneli su mediji, “nepoznati mladići (u potpuno dainčevskom duhu) iskopali su njegove kosti iz groba i ostavili ih u Aleji velikana, s ceduljom da to čine u znak protesta što njegove kosti nisu zvanično prenete u Aleju velikana, gde im je jedino mesto”.

2. Dimitrije Tucović: Sam protiv “patriota”

Osnivač Srpske socijaldemokratske partije zbog svojih stavova često bio meta kritike, ali uvek je bio spreman da u uniformi brani domovinuIstaknuti vođa i teoretičar socijalističkog pokreta u Srbiji Dimitrije Tucović rodio se 1881. godine u svešteničkoj porodici na Zlatiboru, u selu Gostilju.Proteran zbog demonstracijaSa socijalizmom je došao u dodir u užičkoj gimnaziji, gde je učestvovao u osnivanju đačke družine Napredak, a kad je 1899. došao u Beograd da završi gimnaziju, bio je već već vatreni pristalica socijalističkih ideja. Formira grupu visokoškolaca i uvodi je u Beogradsko radničko društvo, a 1902. organizuje demonstracije studenata protiv Nikole Pašića. Zajedno sa Radovanom Dragovićem, radi na stvaranju socijalističke partije. Zbog toga što je predvodio demonstracije 5.000 ljudi protiv kralja Aleksandra Obrenovića 5. marta 1903, Dimitrije Tucović je morao da emigrira u Zemun, pa u Beč. Imao je 22 godine tada.Vratio se u Srbiju posle Majskog prevrata 1903. godine, kad su Aleksandar Obrenović i Draga Mašin ubijeni. U Beogradu je 2. avgusta te godine održan Osnivački kongres Srpske socijaldemokratske partije (SSDP). Tucović je bio urednik partijskog glasila Radničke novine.SSDP postaje članica Druge internacionale, a Tucović sarađuje s ličnostima poput Roze Luksemburg i Vladimira Iljiča Lenjina...Tri godine kasnije, 1906, završava studije prava na Beogradskom univerzitetu i putuje u Berlin da doktorira, ali ubrzo se vraća u Srbiju da bi se posvetio radu u socijalističkom i radničkom pokretu kao sekretar SSDP.Aktivan je i na međunarodnom planu, pa je 1910. na Međunarodnom socijalističkom kongresu u Kopenhagenu održao značajan govor kritikujući austrijske socijaldemokrate što su podlegle nacionalizmu povodom aneksije Bosne. Te godine Dimitrije Tucović osniva Prvu balkansku socijalističku konferenciju, na kojoj su se učesnici iz Bugarske, Rumunije, Turske, Makedonije i slovenskih oblasti Austrougarske složili oko ukidanja nasilno iscrtanih granica na Balkanu i založili za stvaranje Balkanske federacije.Kolubarska bitkaKao rezervni oficir učestvuje u Prvom balkanskom ratu. Hrabar borac i patriota Dimitrije Tucović se, međutim, žestoko protivio širenju u Prvom balkanskom ratu, nazivajući srpsko zauzimanje Kosova imperijalnim osvajanjem. On je smatrao da Kosovo pripada Albancima i zalagao se za pripajanje Kosova Albaniji. Nakon pokolja albanskog stanovništva na Kosovu i u severnoj Albaniji, Tucović je opominjao da je “izvršen pokušaj ubistva s predumišljajem nad celom jednom nacijom”, što je “zločinačko delo” za koje se “mora ispaštati”. Ovakav dosledan socijaldemokratski stav učinio ga je neomiljenim u srpskim “patriotskim” krugovima do današnjih dana. Ali, kad je počeo Prvi svetski rat, Dimitrije Tucović je navukao uniformu srpskog oficira. Ocu je pisao: “Neću ni sada, kao što nisam nikada, ni pomišljati da sebe sklanjam od sudbine koja prati ceo narod”. Poginuo je 20. novembra 1914. kao komandir voda u Moravskoj diviziji u Kolubarskoj bici. Njegovi posmrtni ostaci preneti su 1949. s lazarevačkog vojnog groblja i sahranjeni ispod njegove biste na beogradskom trgu Slavija, koji je tada preimenovan u Trg Dimitrija Tucovića. Od 2004. godine taj trg se opet zove Slavija, a u planu je i preseljenje njegovih kostiju odatle na groblje.

3. Dina Mančić: Darove delio, ali zaboravljen Smederevski zanatlija stekao veliko bogatstvo, a kako nije imao dece, sav novac ostavio Smederevu Poklon i zahtevi Propadanje groba

4. Nedeljko Čabrinović: Zapostavljen samo igrom slučaja

Iako je prvi napao automobil Franca Ferdinanda, mladi Sarajlija ostao u senci Gavrila Principa jer bomba koju je bacio nije usmrtila austrijskog nadvojvodu Tipografski šegrt Šamar zbog knjige Loš otrov

5. Branimir Ćosić: Život uz bolest

Književnik rođen u Štitaru, rano oboleo od tuberkuloze, najvažnije delo posvetio ratnom i posleratnom životu Beograda, u kojem je radio kao novinar Okupirani Beograd Glavno delo 6. Sloboda Trajković: Ljubav i smrt u ratu Verenica Ive Lole Ribara stradala na Banjici jer, uprkos zverskom mučenju, nije želela da izda svog dragog Rat sprečio brak Pismo ocu

7. Delfa Ivanić: Nudila sebe za Dražu

Žena koja je osnovala Kolo srpskih sestara, podržavala ravnogorce i 1946. nudila komunistima da umesto Dragoljuba Mihailovića streljaju nju Životne bure Treće hapšenje