1. Persida MilenkovićSupruga trgovca Riste Milenkovića podigla je internat Ženske učiteljske škole i pomagala je školovanje đaka Trgovačke akademijeZačuđujuće malo se zna o detinjstvu i mladosti jedne od naših najvećih dobrotvorki Persidi Milenković.Dva brakaRođena je 1857. u domu Nikodija i Jelke Ćirić u Šapcu. Iz ovog grada na Savi ubrzo su se po njenom rođenju preselili jer je Nikodije dobio činovničko nameštenje u Ministarstvu građevina u Beogradu. Gde se i kako Persida školovala, pod kojim okolnostima se udala za prvog muža, kako se zvao i od čega je kao mlad umro njihov sin Vojislav, tek bi istoričari morali da utvrde. Ova žena u fokusu pažnje javnosti nalazi se od 1883, kada se udala za poznatog trgovca, rentijera i dobrotvora Ristu Milenkovića, kome je to takođe bio drugi brak. On se obogatio u vreme ratova sa Turskom, koji su Srbiji doneli nezavisnost, i u periodu koji je usledio, kada je zahvaljujući rođačkim i partijskim vezama sa liberalima Jovana Ristića, nastao jedan sloj velikih bogataša.Savremenici je pamte kao povučenu, strogu i štedljivu ženu. Jedina raskoš koju je sebi dozvoljavala bile su velike minđuše od brilijanata. Prvo zajedno sa mužem, a onda kao udovica, posvetila se dobrotvornom radu u korist prosvete, vere i siromašnih.U beogradskom naselju Kumodraž, na mestu gde se od početka Prvog svetskog rata nalazio štab odbrane Beograda i vodile teške borbe za oslobođenje, podigla je 1924. godine crkvu u spomen na svoju majku. Znatna sredstva testamentom je ostavila i Sabornoj, Vaznesenjskoj i Topčiderskoj crkvi. Humanitarnom društvu Kolo srpskih sestara zaveštala je, takođe, veliku sumu, a jedan deo imovine poslednjom voljom ostavila je Poglavarstvu grada Beograda kako bi je unovčio i dao za pomoć gradskoj sirotinji.U centru Beograda u Ulici kraljice Natalije zajedno sa mužem podigla je internat Ženske učiteljske škole, a danas se u toj zgradi nalazi Matematička gimnazija. Osetljiva na patnje dece, blizu beogradske Auto-komande, sagradila je Dom za sirotinju u Tabanovačkoj ulici.ZadužbinaTestamentom koji je sačinila 1937. godine pobrinula se da imovina koja ostane za njom takođe bude upotrebljena u dobrotvorne svrhe. Osnovala je Zadužbinu Perse R. Milenkovićke, od čijih prihoda će, kako je zaveštala, studenti da se šalju u inostranstvo i usavršavaju u nauci, a od novca iz Fonda pomagaće se školovanje učenika državne Trgovačke akademije u Beogradu. Kuću u najužem centru Beograda, u Zmaj Jovinoj 5, poklonila je Beogradskom univerzitetu, dok je letnjikovac na Topčideru u Rumunskoj 47 darovala Crvenom krstu za potrebe dečjeg letovališta i letnje škole.Pojedinačno najveće njeno dobro delo je manastir Vavedenje na Senjaku, koji je podignut 1935. Po legendi ispredanoj nakon njegovog podizanja, Persida Milenković tri puta je sanjala isti san - da baš na Topčiderskom brdu mora da podigne crkvu. Poslušala je tu poruku, a kada su majstori počeli da kopaju temelj na mestu koje je sanjala, pronašli su ostatke stare crkve - deo svetog prestola od kamena u kome je nađena i sveštenička odežda. Tokom Drugog svetskog rata u ovom manastiru je, zahvaljujući njenom prilozima, utočište našlo pedesetoro dece. Persida Milenković preminula je 1943. i sahranjena je, po želji iznetoj u testamentu, u manastiru Vavadenje. Jedna ulica u blizini manastira danas nosi njeno ime.
Manastir VavedenjePojedinačno najveće njeno dobro delo je manastir Vavedenje na Senjaku, koji je podignut 1935. Po legendi ispredanoj nakon njegovog podizanja, Persida Milenković tri puta je sanjala isti san - da baš na Topčiderskom brdu mora da podigne crkvu.
2. Katarina Milovuk
Jedna od najobrazovanijih žena u Srbiji od svoje devetnaeste godine pa do penzije bila je na čelu Više ženske škole Školovanje u Odesi Zaboravljen i grobBorba za pravo glasaKatarina Milovuk bila je prva žena u Srbiji koja je 1897. tražila da je upišu u birački spisak. Pisala je Kasacionom sudu: “Ne znam s kakvim su pravom ljudi prisvojili svu vlast u svoje ruke i upravljaju sudbinom ove zemlje bez naše saradnje kada je ova zemlja naša koliko i njihova, i mi smo deca ove zemlje i mi s njom delimo i zlo i dobro.” Odbili su je i sud i kralj Aleksandar.
4. Stanka Glišić
Sestra pisca Milovana Glišića život je posvetila pedagogiji, pa je kao priznanje za svoj rad dobila i Orden Svetog Save trećeg stepena Odrastanje u bedi Kao ruska revolucionarka Služba nacijiBunt i u oblačenju“Nosila se”, opisao je jedan hroničar, “kako bi se danas reklo, sportski, bez kinđurenja i koketerije. Po odevanju neki su je čak upoređivali sa ruskim revolucionarkama... i time je demonstrirala svoj političko-ideološki stav: stav žena koje nisu htele da budu samo žene, domaćice ili kokete, nego društvena bića.”
5. Beta Vukanović
Nemica Babet Bahmajer Beograd je prihvatila kao svoj grad i posvetila se svojoj slikarsko-crtačkoj školi Prva izložba Život posvećen slikanjuOdbila nacisteKad je počeo Drugi svetski rat, Nemci su joj, kao svojoj sunarodnici, ponudili svaku vrstu pomoći kako bi prebrodila teška vremena, ali je ona odbila, izjavivši da se oseća kao Srpkinja...
Čudan dogovorMaga u ratu od nemačkih vlasti saznaje da je njen muž Gerhard Gezeman u jednoj švajcarskoj bolnici i odlazi da ga poseti. Tamo saznaje da se on zaljubio u drugu ženu. Donose odluku o rastanku i poslednji put vode ljubav kako bi Maga začela dete. Devet meseci kasnije rodila je ćerku Rajnu.
7. Milica Jakovljević
Sestra akademika Stevana Jakovljevića književnu slavu stekla je pod pseudonimom Mir-Jam, a deo karijere provela je kao učiteljica Novinarska karijera Protiv NedićaSledeće subote: 7 TV serija koje smo voleli u SFRJ
