"Postoje već vidljivi nedostaci u protokolima pojedinih službi i te akte treba dopuniti kako bi se postigla puna i efikasna zaštita od porodičnog nasilja", kazala je Janković.
Poverenica je navela da su prema postojećoj statistici 34 žene ubijene u porodičnom nasilju i istakla da je nijedna smrt ne sme biti posledica "zakazivanja sistema".
"Mora se insistirati na individiualnoj odgovornosti. Potrebna je koordinacija službi, kako bi se znalo šta je čiji posao i odgovornost u tom nizu", kazala je povorenica.
Ona je navela i da Srbiji predstoji usklađivanje zakonodavnog okvira u ovoj oblasti sa istambulskom konvencijom koju je medju prvima ratifikovala.
Poverenica smatra i da mediji u svom pisanju ne smeju da relativizuju i opravdavanju nasilje nad ženama, a kada je reč javnim funkcionerima i njihovom odnosu prema ženama, oni treba da vode račune o svakoj izgovorenoj reči i budu svesni njene snage.
Službi poverenika za zaštitu ravnopravnosti tokom 2015. godine najviše pritužbi građana stiglo je po osnovu polne diskriminacije, a po učestalosti slede žalbe po osnovu nacionalne pripradnosti i invaliditeta.
"Od ukupnog broja pritužbi najveći broj je po osnovu pola, 15, 8 odsto. Sledi nacionalna pripadnost sa 13, 7 i invaliditet sa 5,6 odsto", kazala je Janković.
Prema njenim rečima, raste i broj pritužbi i po osnovu starosnog doba.
"Broj takvih pritužbi nije veliki, ali se i sve veći boj građana odlučuje da prijavi ovaj oblik diskriminacije", kazala je Janković i dodala je da je potrebno raditi na što boljoj obaveštenosti, kako bi gradjani znali svoja prava i kome mogu da se obrate kako bi ih zaštitili.
Poverenica je navela i da se diskriminacija najpre dešava pred organima javne vlasti, a najčešće u oblasti zapošljavanja i radnih odnosa.
U 2015. godini za razliku od prethodne, najviše je bilo žalbi po osnovu polne diskriminacije, ipak, poverenica je ocenila da to ne znači i da se situacija po prava žena pogoršala.
Ona je pojasnila da je broj pritužbi porastao zbog sporne odredbe zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kojom bi veliki broj žena otišao ranije u penziju. Ustavni sud je osporio tu zakonsku odredbu.
"Treba poraditi na ekonomskom jačanju žena. Posebno su ugrožene žene na selu, u ruralnim područjima", kazala je Janković i dodala da posebnu pažnju treba posvetiti i problemima žena sa invaliditetom i Romkinjama.
Kada je reč o diskriminaciji po osnovu nacionalne pripadnosti Poverenica je istakla probleme sa kojima se sreće romska zajednica. Prema nejnim rečima poseban paradoks je to što 40 odsto gradjana Rome vidi kao najdiskriminisaniju grupu, a opet ih ne želi u svojoj neposrednoj blizini.
"Očekuje se i usvajanje strategije za socijalno uključivaje Roma, ali najbitnija je implementacija, tek tada nailaze realni životni problemi", kazala je Janković. Kao poteškoću ona je navela i ekonomsku krizu, jer tada nije jednostavno primeniti sve mere i obezbediti neophodna sredstva.
