Ona je dodala da je veoma bitno posvetiti se sada pitanju kako će izgledati srpska poljoprivreda posle ulaska u EU.
Miščević je kazala da iskustvo država članice EU pokazuje da se prednosti ne osete odmah po ulasku u Uniju, već s vremenom kada se zemlje prilagode da koriste sredstva EU.
Miščević je istakla da EU ne određuje budućnost srpske poljoprivrede, da Brisel ne defniše pravce naših pregovora, već je partner u procesu pregovora, u kojem se razgovara šta su najbolje mogućnosti. Strategijom, prema njenim rečima, je definisana budućnost srpske poljoprivrede, a ona se trenutno doteruje kroz akcioni plan koji se uskladuje sa elementima standarda EU.
"Pred nama su pregovori o uključivanju srpske poljoprivrede u veliki korpus zajedničke poljoprivrdne politike EU", naglasila je Miščević, podsetivši da je poljoprivredna politika EU jedna od najstarijih politika Unije.
Ona datira iz 50-tih godina kada je posleratna Evropa bila mlada i osiromašena, te je postojala potreba za razvojem poljoprivredne.
"Specifičnost politike u ovom sektoru jeste da EU kroz fondove pomaže razvoju preduzetništva u ovoj oblasti", podsetila je Miščević.
U pregovorima, kako je kazala, posebna se pažnja posvećuje zaštiti interesa srpske poljoprivrede, kao i seljaka.
"U pregovorima se tri poglavlja bave ovom oblašću. Najdirektnije se te oblasti tiče Poglavlje 11 posvećeno poljoprivrednom i ruralnom razvoju, Poglavlje 12 koje se tiče bezbednosti hrane, teško i komplikovo. Tu je i poglavlje 13 o ribarstvu, za koje konstatujemo da poseduje veliki potencijal", objasnila je Miščević.
Za poglavlje 11 Srbija treba da napravi Akcioni plan. Ona je istakla da je plan Srbije da Poglavlje 13 pripremi za otvaranje još u toku ove godine. Na osnovu iskustava drugih država, radi se na akcionom planu, koji će biti završen idućeg meseca u prvoj verziji, razgovaraće se sa Evropskom komisijom.
Kako je dodala, usaglašavanje Akcionog plana očekuje se da će da traje koliko i za akcione planove u vezi Poglavlja 23 i 24, a to su iskustva drugih država, jer se radi o ozbiljnim stavrima.
Što se Poglavlja 12 tiče cilj je da se priprema strategija usaglašavanja, za koju Srbija zna da je uslov za otvaranje. Inače, prema njenim rečima, sa poglavljima 11 i 12 ne žurimo, jer je najveći izazov dobro se pripremiti za apsorpciju većih sredstava koje možemo dobiti ulaskom u EU.
U pregovaračkom procesu, kako je dodala, tim se oslanja na Ministarstvo poljoprivrede i Privrednu komoru Srbije.
"Jedna od mera uspeha šta ćemo uraditi u poljoprivrednoj politici predstavljaju iskustva drugih država u pregovorima. Nećete naći nijednu zemlju koja je pregovarala, a da je zadovoljna šta je uradila u toj oblasti. Zato je inkluzivnost, odnsono šira razmena, jedno od najvažnijih stvari u pregovorima", naglasila je ona.
Miščević je kao primer navela Poljsku gde su poljoprivredni proizvođači bili najveći znak pitanja na referendumu o ulasku u EU, alo su sada najveći zagovornici procesa integracije.
"U ovom segmentu nas očekuje mnogo posla", naglasila je ona.
