Najnovije vesti

HADŽI PRODANOVA BUNA: Ustanak osuđen na propast

Atentati, bune i nemiri u Srbiji (2)

HADŽI PRODANOVA BUNA: Ustanak osuđen na propast

Društvo
14:48h
Buna protv Turaka planula neplanirano, u lošem trenutku, pa Miloš Obrenović nije hteo da se pridruži ustanicima

Posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine, Turci su nastavili da sprovode teror. Sulejman-paša Skopljak slao je naoružane odrede da po selima, pod izgovorom da traže oružje i hajduke, pljačkaju, povećao je poreze, a nametnuo je i kuluk za opravku Beogradske tvrđave. Bilo je pitanje vremena kada će se potlačeni narod opet dići...U leto 1814. požeški upravitelj Latif-aga sklonio se s pratnjom od kuge u manastir Trnava u Dragačevu. Na dan 16. septembra, kad su Latif-aga i vojvoda iz Prvog srpskog ustanka Hadži Prodan Gligorijević, nastanjen u Trnavi, bili nekim poslom u Karanovcu, današnjem Kraljevu, u manastiru su se posvađali Latif-agini ljudi i Srbi, koje su predvodili Hadži Prodanov brat i iguman Trnave Pajsije. Oni su zarobili Turke i među sobom podelili njihove stvari. Znajući da će uslediti turska odmazda, Hadži Prodan se odmah odmetne i počne da skuplja vojsku u požeškoj, kragujevačkoj i jagodinskoj nahiji, s namerom da digne opšti ustanak.Miloš odbio glasnikaIstovremeno, pošalje glasnika Milošu Obrenoviću, pozivajući ga da se stavi na čelo ustanika, „sa onako istom vlašću kakvu je Kara-Ðorđe imao u prošastom“.Miloš ga, međutim, odbije. Italijan Bartolomeo Kuniber, Milošev lekar, ovako je to opisao: „Vreme i okolnosti behu rđavo izabrani; zima se približavaše; bejaše oskudica u hrani, oružju i novcu, a kuga još bešnjaše. Bilo se bojati da Srbi, u radu na poslovima oko tvrđave beogradske, ne budu zadržani kao taoci, ili da ne plate životom za bunu svojih sunarodnika.... Mesta koja su trebala služiti za utočišta, kao u Prvom ustanku, ženama i deci, ne behu još nimalo pripremljena; ostaviti svoje porodice po selima značilo je predati ih u ropstvo i ostaviti ih na milost i nemilost surovom neprijatelju; skloniti ih po skrivenim mestima (zbegovima) u dubini šuma značilo je osuditi ih da pomru od zime na oštrom vremenu... Odmerivši sve ove okolnosti, Miloš jasno uvide da buna koja se spremala buknuti ne može imati dobroga ishoda, i da bi se narod, kad bi je hteo potpomoći, izložio nedoglednim nesrećama i očiglednoj propasti. On, dakle, poruči Hadži Prodanu i ostalim ustanicima da se maknu toga preduzeća.“I ne samo da im je to poručio nego je ponudio je veziru Sulejman-paši svoju pomoć u gušenje bune, u zamenu za obećanje da će biti oprošteno svakome učesniku bune koji se preda, izuzev Hadži Prodana i njegove braće. Zajedno s Turcima, Miloš je ugušio bunu, uz veći otpor samo u kragujevačkoj nahiji. Ustanici su kod Knića izvojevali pobedu, ali su se potom razišli kućama, a Hadži Prodan je prebegao u Austriju, pa je buna tako propala.

Prkosio Turcima... Beograd na početku 19. veka
Prkosio Turcima... Beograd na početku 19. veka

Pogubili 300 najistaknutijih

Sulejman-paša, međutim, nije održao reč. Iz jagodinske i kragujevačke nahije pokupljeno je oko 300 istaknutih ljudi i u okovima sprovedeno u Beograd, gde su pogubljeni, a jedan od izazivača ustanka, iguman Pajsije, nabijen je na kolac. Pobunjeni krajevi, a zatim i Beograd, postali su velika kasapnica Srba. Turski ministar spoljnih poslova, objašnjavajući austrijskom poslaniku zašto se u Srbiji sprovodi teror, kazao je „da ta raja mora pomreti, koja se tako često buni“.Hadži Prodan je iz Austrije pobegao u Vlašku, a odatle u Grčku, gde je 1821. godine učestvovao u ratu protiv Turaka. Umro je četiri godine kasnije.

SUROVA OSVETA TURAKALjuba Nenadović u „Prilozima za srbsku istoriju“ ovako opisuje Beograd posle propasti bune: „Sa zidova gradskih i varoških karaula štrčale su motke i kočevi s odsečenim glavama, oko kojih se gavranovi skupljaju; odmah izvan varoši, naročito pored glavnog puta od Stambol-kapije ka Terazijama i od Batal džamije ka Tašmajdanu, nepokopane i unakažene lešine oko kojih se psi otimaju, ili još živi mučenici na kolju, koji se po dva-tri dana bore s dušom.“

DOGODILO SE 1807.U Hercegovini hara kugaLondon dobija ulično osvetljenje na gasDžordž Stivenson testira parnu lokomotivuVuk Karadžić štampa prvu gramatiku srpskog jezikaU Beču se održava premijera Betovenove opere „Fidelio“

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...