Najnovije vesti

Svaki treći roditelj ne bi dete naučnika ili inženjera
Foto: Beta

Čudna neka Srbija

Svaki treći roditelj ne bi dete naučnika ili inženjera

Društvo
Svaki treći ima i određen stav o tome čime treba da se bave njihova deca, i opredelili bi se uglavnom za menadžment i administraciju

BEOGRAD - U Srbiji se u inovacije ulaže 10 puta manje nego što je potrebno, a svaki treći roditelj ne bi voleo da mu se dete bavi naukom i inženjerstvom, pokazuju podaci izneti na skupu "Inovacije i preduzetništvo: alati za uspeh na tržištu EU".Na skupu u Narodnoj banci Srbije direktorka Centra za promociju nauke Aleksandra Drecun rekla je da je istraživanje urađeno za tu instituciju pokazalo da 91 odsto građana ne zna ni za jedan naučni projekat koji je finansiran iz javnih sredstava, a tek svaki drugi može da se seti neke naučne institucije.Rezultati tog istraživanja na reprezentativnom uzorku, koji će u celosti tek biti predstavljeni, pokazali su i da trećina roditelja ne želi da im se deca bave naukom, tehnologijom i inženjerstvom, a osam odsto je protiv toga da im se deca upišu na studije inženjerstva, nauke i matematike, kazala je ona.Svaki treći roditelj ima određen stav o tome čime treba da se bave njihova deca, i opredelili bi se uglavnom za menadžment i administraciju, proističe iz istraživanja agencije MASMI. Kako je navela Drecun, oko 95 odsto stanovništva smatra da je razvoj nauke i tehnologije dobar za zemlju.Rezultati će biti jasniji kada Centar bude predstavio celokupne rezultate, istakla je ona, odgovarajući na pitanje o tome ko je odgovoran za neinformisanost građana, ali je naznačila da se bar deo odgovora može potražiti u podatku da 68 odsto ispitanika smatra da naučnici ne dele svoja znanja.Kao još jedan negativan pokazatelj Drecun je navela podatak da je Srbija prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) jedna od osam zemalja u kojoj se đaci plaše matematike.Prema oceni direktorke Centra za promociju nauke, odgovornost za to ne treba tražiti samo u obrazovnom sistemu, iako su i tu potrebne promene.

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je ocenio da se u Srbiji preduzimaju napori u oblasti inovacione politike, ali da je za rezultate potrebno veće angažovanje."Problem je kad treba da se pređe na delo", istakao je Dežer, potkrepivši tvrdnju podatkom da se za podsticanje inovacija u Srbiji ulaže ukupno 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je optimalno oko tri odsto.Dežer je istakao da inovacije nisu bitne isključivo za unapređenje konkurentnosti preduzeća i izlazak iz ekonomske krize, već i kao odgovor na brojne izazove - suočavanje sa klimatskim promenama, smanjenje troškova energetike, obezbeđenje hrane za sve građane, i starenje stanovništva.Kao druge elemente potrebne za razvoj inovacija Dežer je naveo poboljšanje privredne klime, a posebno izdavanje dozvola i smanjenje birokratije, kao i usklađivanje obrazovanja sa potrebama tržišta.Profesor FEFA Goran Pitić kazao je da će Srbija morati da se pozabavi sa dva velika problema - starenje stanovništva i velika nezaposlenost mladih."Bez adekvatne podrške pitanje odliva mozgova biće veoma značajno", istakao je Pitić.

Predstavnik Ministarstva za prosvetu i nauku Viktor Nedović rekao je da su od 2005. godine, kada je usvojen Zakon o inovacijama, raspisana četiri poziva za podršku inovacijama, odnosno razvoj proizvoda, usluga i procesa, u ukpunom iznosu od sedam miliona evra.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...