ATENTAT NA ZORANA ĐINĐIĆA: Streljanje ispred vlade

U Srbiji je devedesetih godina, pod pokroviteljstvom Miloševićevih bezbednosnih službi, nastala čvrsta mreža organizovanog kriminala. Posle 5. oktobra ti kriminalci pokušali su da uspostave vezu s novim vlastima.Obračun s klanomSvestan potrebe da se ova kriminalna mreža rasturi, premijer Srbije Zoran Đinđić krajem 2001. najavio je da će predstojeća godina biti godina borbe protiv organizovanog kriminala.

Krajem 2002. stupio je na snagu Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, kojim su ustanovljeni Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal i Specijalni sud za organizovani kriminal, kao i institucija svedoka-saradnika. Prvi takav zaštićeni svedok trebalo je da bude Ljubiša Buha zvani Čume, kriminalac koji je prišao novim vlastima. On je pokazao spremnost da svedoči o zločinima „zemunskog klana“ i pojedinaca iz „crvenih beretki“.Pošto su od svojih ljudi u vrhu bezbednosnih službi saznali kakva im opasnost preti od Čumetovog svedočenja, „zemunski klan“, na čijem su čelu bili Dušan Spasojević Šiptar, Mile Luković Kum i komandant Jedinice za specijalne operacije MUP Milorad Ulemek Legija, odlučio je da ubije Zorana Đinđića.

Nekoliko puta postavljali su mu zasedu, a najbliži ostvarenju svog nauma bili su kad je 23. februara 2003. na Novom Beogradu Dejan Milenković Bagzi kamionom preprečio put premijerovoj koloni automobila kako bi ostali zaverenici iz ručnog bacača mogli da pucaju na Đinđićev auto. Reakcijom telohranitelja premijer je izbegao klopku i nastavio put, ali su bezbednosne službe ovaj događaj okvalifikovale kao incident u saobraćaju, a Bagzi je oslobođen. Tako je propuštena prilika da se atentat spreči...Zoran Đinđić 12. marta u 13 sati imao je sastanak Saveta za borbu protiv korupcije. Na ulazu u zgradu vlade bio je u 12.25, kad je Zvezdan Jovanović, pripadnik Jedinice za specijalne operacije, dva puta na njega pucao iz snajpera. Prvi metak smrtno je ranio premijera, a drugi njegovog telohranitelja. Đinđić je preminuo u bolnici u 13.30. Ubica je pucao iz zgrade u Admirala Geprata 14, a zatim se sa saučesnicima povukao u skloništa.Akcija „Sablja“Vlada Srbije je nekoliko sati nakon ubistva kao izvršioce označila pripadnike „zemunskog klana“ i uvela vanredno stanje u zemlji, koje je trajalo do 22. aprila. Tokom tog perioda, u policijskoj akciji „Sablja“, uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i zvezda, a neki od njih proveli su određeno vreme u pritvoru. Uhapšen je i izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, kao i nekoliko članova raspuštene JSO, ali i brojni pripadnici „zemunskog klana“, pomagači u atentatu.Vođe „zemunskog klana“ Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum ubijeni su blizu Beograda 27. marta tokom policijske potere. Komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija bio je u bekstvu do 2. maja 2004, kad se, pod do danas nerazjašnjenim okolnostima, predao vlastima. On i Zvezdan Jovanović osuđeni su na po 40 godina zatvora.Iako su političari i državni zvaničnici često isticali da treba otkriti i političku pozadinu atentata na Đinđića, ovaj deo zločina ostao je nerazjašnjen. Samo je advokat Srđa Popović u ime majke i sestre Zorana Đinđića u novembru 2010. podneo krivične prijave protiv Milorada Ulemeka, Vojislava Koštunice i šefa Vojne bezbednosti Ace Tomića zbog pobune „crvenih beretki“ u novembru 2001, smatrajući da je ovaj događaj u direktnoj vezi sa ubistvom.

Kurir