BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Vaznesenju Gospodnjem, u narodu poznat kao Spasovdan.
Spasovdan je spomen na dan kad se Spasitelj uzneo (vazneo) na nebo, pošto je završio svoju zemaljsku misiju.
Događaju koji se zbio u Vitaniji, na Maslinskoj gori kod Jerusalima prisustvovali su Hristovi apostoli.
"Naposletku se javi kad njih 11 behoše za trpezom i reče im: "Idite po svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju.
Onaj koji veruje i pokrsti se, spašće se, a ko ne veruje, osudiće se. A znaci onima koji veruju biće ovi: Imenom mojim izgoniće đavole, govoriće novim jezicima".
I izvede ih na polje i podigavši ruke, blagoslovi ih, i odstupi od njih, uznosaše se na nebo i sede Bogu s desne strane", zapisali su sveti jevanđelisti Marko i Luka o ovom događaju.
Spasovdan je jedan od sedam najvećih svetkovina posvećenih Gospodu Isusu Hristu.
Pokretnog je datuma i uvek se obeležava u šesti četvrtak po Vaskrsu, odnosno četrdeseti dan po vaskrsenju Hristovom.
U crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom i spada u red zapovednih praznika, koji slave svi vernici.
Sveradosnim vaskršnjim pozdravom "Hristos vaskrse - vaistinu vaskrse" pravoslavni vernici pozdravljaju se sve do Spasovdana.
Ovaj praznik je slava grada Beograda, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina - praznik celog naselja.
