U ovom trenutku u Srbiji skoro 12.000 ljudi čeka na pregled magnetnom rezonancom. Zbog zastarelosti, aparati se često kvare, pa se na snimanja nekada čeka i do godinu dana.
Mi imamo svega 17 magnetnih rezonanci, odnosno 0,27 na 100.000 ljudi, što je nedovoljno i ispod evropskog proseka. Ove sofisticirane mašine u našem zdravstvenom sistemu stare su i više od 10 godina. Snimanja se vrše nekada i u više od dve smene, pa i ne čudi što je stalno neki aparat u kvaru. A to umnogome povećava već pozamašnu listu čekanja.Pacijneti najviše čekaju upravo u Kliničkom centru Srbije, gd je na listi čak 5.284 ljudi. KCS ima četiri magnetne rezonance. Aparati rade u dve smene, a dva puta mesečno i vikendom. Dnevno bude do 100 pregleda pa ipak, lista čekanja se samo povećava. Najveći problem je, međutim, kada se pokvare magnetne u drugim beogradskim ustanovama, ali i u unutrašnjosti, što se često dešava, svi pacijenti se upućuju upravo u Klinički cenatar, koji je prenatrpan.
Nadležni najavljuju nabavku nove dijagnostičke opreme do kraja godine, a sada se procenjuje gde najviše nedostaju aparati i šta je potrebno nabaviti.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja prof. dr Berislav Vekić kaže da su u pregovorima sa Svetskom bankom kako bi se relokacijom finansijskih sredstava od 30 miliona evra obezbedila dodatna sredstva za kupovinu magneta, skenera i ultrazvučnih aparata do kraja godine.
"Svaki aparat je skup, a ne želimo da kupimo bilo koji, kada postoje i one magnetne od tri ili šest tesla, koji su daleko bolje od onih od 1,5 koje sada imamo", kaže dr Vekić.
Problem je i magnet za decu
Ne postoji tačan podatak koliko dece čeka na pregled na magnetnoj rezonanci, s obzirom da samo dve ustanove, Univerzitetska klinika u Tiršovoj i Institut za majku i dete, rade preglede za najmanje. Kada se aparat pokvari u jednoj bolnici, najmlađi se prebacuju u ovu drugu ustanovu ili pak upućuju kod privatnika o svom trošku.
"Magnet je nabavljen 2009. godine i od tada do danas se mnogo puta kvario, iziskivao je značajna novčana ulaganja i pravio zastoje u radu. Nismo imali sreće sa ovim aparatom. U saradnji sa Ministarstvom zdravlja protekle dve godine smo uspeli da sve popravke završimo veoma brzo", kaže prof. dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Kvarovi
On kaže da su posledni kvar imali u maju kada magnet nije radio pet dana tokom kojih je vršen servis i rad aparata je preveden u “sporiji mod”.
"Bili smo prinuđeni da ga programiramo da radi sporije od brzine koja je potrebna da bi se nesmetano obavila sva potrebna snimanja. Zalaganjem lekara koji rade prekovremeno, uspeli smo da pregledamo isti broj pacijenata kao pre i da sva deca dobiju pregled na vreme. U dogovoru sa Ministarstvom zdravlja pokrenuli smo nabavku rezervnog dela i očekujemo da će nakon popravke aparat uspešno raditi regularnom brzinom. Ipak jedino parvo i dugoročno rešenje je da zajedno skupimo novac i nabavimo novi aparat ", objašnjava Radojičić.
(Blic/Sonja Todorović)
