Sveti Stefan, koji je kamenovan i stradao na današnji dan, imao je tek trideset i neku, a predanje kaže da se vekovima nije znalo gde mu je grob. Oklevetan je i lažno optužen posle čega je pogubljen kamenovanjem.
Sveti Stefan je prvi od sedmorice đakona koje su sveti apostoli rukopoložili, pa se zbog toga on i naziva arhiđakon Stefan - prvi među đakonima. Kao propovednik u Jerusalimu izveden je iz grada i kamenovan do smrti, te se zato naziva i Prvomučenik Stefan. U kamenovanju je učestvovao i njegov rođak Savle, koji je kasnije poznat kao apostol Pavle.
Kult ovog sveca je vrlo razvijen i podignuto je mnogo njemu posvećenih hramova. Samo u Srbiji ima više od četrdeset crkava i manastira. U pomen arhiđakona Stefana, crkva daje četiri puta godišnje pomen.
U srpskom narodu ovaj letnji dan se praznuje i kao letnji Sveti Stefan, ali i Stefan Vetroviti.
"Kada Jevreji kamenjem ubiše sv. Stefana, ostaviše telo njegovo da ga psi izedu. No drugčije htede Promisao Božja. Telo mučenikovo ležaše na otvorenom mestu pod gradom noć i dva dana, a druge noći dođe Gamalil, učitelj Pavlov i potajni učenik Hristov, uze telo, odnese ga u Kafargamalu na svoje imanje, i tu ga česno pogrebe u jednoj pećini. U istupećinu sahrani Gamalil i svoga prijatelja Nikodima, koji plačući nad grobom Stefanovim umre. Tu sahrani Gamalil i svoga krštenoga sina Aviva. I prema svome zaveštanju i sam Gamalil tu beše sahranjen. Od toga vremena prošli su vekovi, i niko od živih nije znao, gde je sahranjeno telo sv. Stefana. No 415. god., za vreme Jerusalimskog patrijarha Jovana, javi se Gamalil tri puta u snu svešteniku Kafargamalskom, Lukijanu, i potanko mu opriča sve o sahrani svih pomenutih ukazujući tačno mestonjihovih zaboravljenih grobova..."
"... Uzbuđen od toga sna Lukijan javi patrijarhu, i s blagoslovom patrijarhovim ode s ljudima i otkopa četiri groba. Gamalil mu beše već u snu rekao, koje je čiji grob. Silni miris blagouhani ispuni svu pećinu od moštiju svetiteljskih. Tada mošti sv. Stefana behu svečano prenete na Sion i tu česno sahranjene, a mošti ostalih iznesene na jedno brdo više pećine, i tu u jednoj crkvi položene. Mnoga iscelenja bolesnika dogodiše se toga dana od moštiju sv. Stefana. Docnije te mošti biše prenete u Carigrad. Tako Gospod uvenča mnogom slavom onoga koji prvi za Njegovo ime krv svoju proli..." Poslednje reči bile su mu "Gospode, ne uračunaj im greh ovaj".
Ovaj svetac poštovan je među Srbima, a mnoge srpske bogomolje današnji dan slave kao svoju slavu. Srbi ga se i plaše jer su naši stari verovali da može da im oduva seno i donese mnoge bolesti. Zato se veruje da se na današnji dan treba čuvati vetra.
(EPK/Pravoslavnacrkva.ch/sr.wikiepdia)
