Najnovije vesti

RODITELJI, PRIPAZITE ŠTA VAM RADE DECA: Tinejdžeri u Srbiji gutaju tvrde porniće
Foto: Profimedia

Deca od 12 godina već zavisna od pornografije

RODITELJI, PRIPAZITE ŠTA VAM RADE DECA: Tinejdžeri u Srbiji gutaju tvrde porniće

Društvo

Roditelji u Velikoj Britaniji ostali su u šoku kada su saznali da, prema poslednjem istaživanju, dečaci u proseku prvi put pogledaju porno film već u 12. godini, i da, što je još gore, upravo među tinejdžerskom populacijom ozbiljno raste broj zavisnika od porno klipova, sajtova i filmova.

O tome kakva je situacija u Srbiji i koliko su naša deca na pragu puberteta izložena pornografskom sadržaju govori dr Milica Vučurović, šefica Biblioteke i Odeljenja za naučnoistraživački rad, edukaciju i publicistiku Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.

Njena doktorska disertacija “Kategorizacija pornografskih video-isečaka na internetu: kognitivno-antropološki pristup” prvi je naučni rad na ovu temu u Srbiji i prvi rad iz oblasti kognitivne sajber antropologije.

– Tačnih podataka u Srbiji nema, ali granica od 12 godina važi i globalno. Pornografski sadržaji su sto posto dostupni, tako da samo od dečije radoznalosti zavisi da li će da joj budu izložena. U Srbiji manje dece ima “pametne” telefone nego u razvijenijim zemljama, ali je zato mnogo više sajtova ovde dostupnije, od piratskih do pornografskih, kaže dr. Vučurović za novosadski Dnevnik.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

U pomenutoj Britaniji je čak trećina ispitanika, starih između 14 i 16 godina, izjavila je da su prvi put porno sadržajima bili izloženi i pre svoje desete godine. Kod istraživanja studenata na koledžima, kaže naša sagovornica, takva “priznanja” opadnu na šestinu ispitanika koji su porniće gledali pre svoje trinaeste godine, što je takođe velik procenta. Pitanje je, međutim, da li su stariji ispitanici “lažno svedočili” tokom ankete, ili se ta granica stvarno pomera naniže sa dostupnošću multimedijalnih sadržaja.

– Jednostavnije je danas gledati pornografiju na svom “pametnom telefonu” nego pre 15 godina na računaru roditelja – pojašnjava dr Vučurović. – A i sajtovi su se promenili. Komfornije je direktno gledanje video sadržaja i potom brisanje pretrage, nego skidanje slike i filmova na hard disk, kao što je bilo pre 2010. Naravno, u statistikama koje objavljuju pornografski sajtovi, svi korisnici navodno imaju više od 18 godina.

Na pitanje mogu li roditelji uopšte da isprate i kontrolišu sadržaj koji je deci dostupan preko mobilnih uređaja i kompjutera i da li postoji efikasan sistem zaštite, naša sagovornica odgovara da deca brzo nauče da brišu istoriju pretraga, a sa “inkognito” režimom rada pretraživača ni prazna istorija više nije indikator da neko gleda pornografiju.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

– Najefikasniji način je logički zaključak da dete sigurno ne sedi satima i gleda u praznu pozadinu uvek kada roditelj uđe u sobu, nakon što je pre toga brzo ispritiskalo dugmiće na računaru – kaže dr Milica Vučurović. – Postoje filteri i programi koji blokiraju sadržaje i prate aktivnost gde je sve pristupačno, a i pojedini Internet provajderi mogu da dostave listinge.

Prva opcija je nedovoljna, druga retroaktivna, a obe ograničeno efikasne, jer već u obližnjoj slobodnoj vaj-faj zoni ili  Internet kafeu – igraonici, čak i ako izbacimo pametne telefone iz jednačine, ta pravila prestaju da važe. Rečju, roditelji ne mogu da isprate i kontrolišu šta njihova deca gledaju preko kompjutera ili pametnih telefona.

S druge strane, zakonske zabrane određenih sadržaja dovode do obostranih zloupotreba, ali i do efekta „slatkog zabranjenog voća“. Umesto blokiranja ovakvog sadržaja,bolje je da ljudi shvate da ne trebaju da gube vreme na gluposti, naročito ako one mogu da budu i štetne.Prema mišljenju naše sagovornice, država u borbi protiv sajber zavisnosti, pa i one s porno predznakom, najviše može da pomogne klasifikacijom Internet zavisnosti i pornografske zavisnosti kao dela mentalnog zdravlja i klasifikacijom mentalnog zdravlja kao dela javnog zdravlja i primarnog zdravstva.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

- Pornografija ne sme da bude tabu tema – kaže dr Vučurović. - Pomaganjem programa o edukaciji o pornografiji kao kulturnom, a ne prirodnom fenomenu, o štetnim uticajima pornografije, ali i uklanjanjem stigme koja sprečava nekoga ko već intenzivno gleda pornografiju da zatraži pomoć, može se dosta učiniti.Kako kaže, društvu je potrebna edukacija o Internetu kao društvenom fenomenu, ali i podržavanje i promocija “porodičnih vrednosti”.- Statistički, osobe iz “fukcionalnih” porodica manje gledaju pornografiju. Deca nisu ravnopravna s roditeljima, niti su uvek u pravu, i mislim da roditelji moraju da učestvuju u životu deteta i paze da deca donose ispravne odluke, a ako se ipak desi da deca postanu zavisnici od interneta, ili od pornografije na internetu, da brzo i bez stida zatraže stručnu pomoć. Zato stručnjaci i postoje – zaključuje naša sagovornica.

Britanci kažu da prividna sloboda izbora ukida sve granice, i da je sadržaj koji je privlačio promile porno gledalaca sad gledaju milioni.- Tome su veoma doprineli opšta globalizacija i slobodan pristup sadržaju. Afiniteti variraju. Od zebrinog oglašavanja do koprofagije (konzumiranje izmeta) i (ne)skrivene pedofilije. Postoji šaljiva Internet mema, tzv „pravilo 34“ - da za sve što Vam padne na pamet postoji pornografska kategorija.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Ne postoje ni granice, ni društvena neprihvatljivost na Internetu, “sve je za ljude”, a i “sve je to samo igra”. – kaže dr Milica Vučurović. - Takav teren ohrabruje korisnika da “eksperimentiše”, a popularna kultura, marketing i pornografija utrkuju se međusobnim podražavanjem da iznenade korisnike nečim poznatim. U pitanju je diktat medija, a ne zadovoljavanje nekadašnjih potreba.

Kako kaže dr Vučurović, malo savetovališta u Srbiji bavi se ovim problemom, a i oni tvrde da je broj zavisnika koji dolaze na lečenje manji nego u svetu.- U savetovalištu “Entera” procenjuju da zavisnika od Interneta u Srbiji ima oko 5-7 posto od ukupnog broja korisnika. Uglavnom se ne javljaju sami, već roditelji primete da nešto nije u redu. To ne znači i da zaista ima manje zavisnika, već da ne traže pomoć. – ističe dr Vučurović. – Simptomi su često provođenje više od 11 časova nedeljno gledajući pornografiju, ponekad i dva do tri puta duže, često praćeno drugim oblicima Internet ili kockarske zavisnosti.

Osim toga, gledanje sve ekstremnije pornografije da bi se postiglo seksualno uzbuđenje, osećaj besa ili emotivne odbačenosti kad se prestane sa gledanjem pornografije, nezainteresovanost za seksualne odnose s partnerom ili za ostvarivanjem emotivnih veza u stvarnom svetu, gledanje pornografije da bi se „popravilo“ raspoloženje (anksioznost depresija itd), ali i neuspeli pokušaji da se odvikne od pornorafije.

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Ako se radi o detetu, kaže naša sagovornica, prva stanica je psiholog ili psihijatar, u zavisnosti od stepena zavisnosti. Gde dalje i kako lečiti zavisnost zavisi od osobe koja se leči, ali kao i bilo koja druga zavisnost, podrška porodice je verovatno najvažnija. Danas je zavisnost od Interneta prepoznata kako u svetu, tako i kod nas, tako da se većina rehabilitacionih centara bavi i zavisnošću od interneta. Na žalost, pornografija na internetu nije izdvojena, tako da se uglavnom zavisnici od pornografije na internetu preusmeravaju na centre koji pomažu zavisnicima od interneta u globalu.

Trećina ovdašnjih žena gleda „Pornhab”

Po “Pornhabovoj” statistici, u Srbiji prosečan porno gledalac ima jasne namere kakve sadržaje želi da nađe – ističe Milica Vučurović. - Više je ženskih registovanih korisnika (31 posto) u odnosu na prosek (24 posto), veoma se kratko zadržavaju na pojedinačnim sajtovima kojima pristupaju i precizno traže ime porno glumca umesto kategorije. Navodno je najpopularnija glumica Liza En, a pretrage se odnose na Srbe, starije gospođe, majke, maćehe, polusestre, domaćice. Treba biti pomalo obazriv sa pomalo senzacionalističkim i “prečišćenim“ stilom ovih tekstova, i treba dodati sadržaje vezane za ženske obline, ali i nasilje i ponižavanje da bi se dobila malo realnija slika.

Foto: Shuttersrtock
Foto: Shuttersrtock

Sadržaji prepuni nasilja

Rezultat jednog poznatog istraživanja je da čak 88 posto “mejnstrim” pornografskih sadržaja sadrži neki oblik nasilja, a od toga 48 posto scena sadrži verbalno nasilje. Takođe, seksualne poze glumaca u porno industriji su orijentisane maksimalnoj vidljivosti i kadru, a zapravo su veoma neudobne. Kada se dodaju i njihovo “glumatanje”, ekstremni stereotipi, rasizam i mizoginija, možemo da zaključimo koliko je uputno korišćenje pornografije u „edukativne svrhe”. Menjaju se i seksualnost i percepcija realnosti. Korisnicima je teže da ostvare dugoročne veze, nesigurni su u nezadovoljni sopstvenim izgledom, imaju nerealna očekivanja od partnera i češće stupaju u seksualne odnose sa neznancima. Takođe korisnici misle da su imuni na uticaj pornografije.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...