Dr Georgijević istakao je da je radio je na dečijem odeljenju Instituta Banjica ceo svoj radni vek, a načelnik dečijeg odeljenja koje je imalo kapacitet od 126 postelja bio je više od 20 godina. Učinio je veliki broj operacija na dečijim stopalima zbog kongenitalnih anomalija ali i stečenih deformiteta. Kao dokazani stručnjak, kaže da je morao da reaguje na skorašnje tekstove o navodnoj neškodljivosti cipelica za malu decu.
"Dete se rađa sa stopalom koje sa plantarne strane (tabanske) ima debeo masni sloj, a što na prvim pregledima neki nesikusni pedijatri proglašavaju ravnim stopalima. Takva konfiguracija dečijeg stopala je najnormalnija, jer je masni sloj ispod kože predviden da štiti dublje slojeve od moguće povrede u najranijem periodu nakon prohodavanja pa sve do četvrte godine života", objasnio je Georgijević.
On je potom dodao da će u tom životnom periodu dete stati bosom nogom na svaki predmet na podlozi jer nema životnog iskustva. Iskustvo stiče polako i sa četiri godine jasno razlikuje opasne predmete na podlozi. U prvim danima po prohodavanju staće i na staklo i svaki drugi predmet koji će ga povrediti, ali ubod će povrediti kožu, a završiće se u masnom tkivu, bez povređivanja dubljih slojeva, ali će ujedno biti i novo životno iskustvo.
"Kada u obuću smestimo uložak,vršimo pritisak na koštane strukture stopala izazivajuci prividno konfiguraciju svoda. Kada bi dete moglo da vam saopšti tog trenutka kada mu prvi put obujete cipelu sa uloškom reklo bi vam „da ima osećaj kao da ima kamen u cipeli". Takvim "anatomskim" cipelicama u potpunosti isključujemeo funkciju plantarne muskulature (već pomenuta dva sloja po osam mišica) i kada ta muskulatura koje je u potpunosti isključena iz funkcije atrofira i izgubi svaku funkciju i snagu da održi svodove u fiziološkom položaju stopalo se „sruši" i tada stvarno postaje „ravno stopalo", napisao je dr Georgijević na svom Fejsbuk profilu.
On dalje navodi da ne želi da ubeđuje roditelje šta je dobro, a šta ne za stopalo deteta i predlaže svakome ko to želi da proveri da ode u prvi razred osnovne škole i zamoli da se sva dece izuju.
"Poraz! Skoro da nema deteta sa normalnom konfiguracijom stopala. Idite na ulicu i pronadite romsko dete/ciganče (bez namere da bilo koga vređam), koje hoda boso od maja do oktobra, sa ravnim stopalima, pa ponovo razmislite. Za dete su najbolje cipele koje imaju dobro pokriveno stopalo zaštićeno od vlage i hladnoće bez ikakvog uloška sa normalnom proporcionalnom petom prema veličini cipele, da dete ima utisak da hoda bosom nogom po ravnoj podlozi", objašnjava Georgijević kakve cipele bi trebalo da kupujemo deci.
On smatra da je najbolje da u najranijem delu hoda, kada je hod uglavnom po kući - isključivo koristiti štrikane nazuvke, koje proizvode bake. Pa u početku i za prvi izlazak u dvorište ili parkić, a još je bolje u toplim mesecima, da dete bude boso.
"Da se našalim, ali sam pomalo i ozbiljan, kada kažem da cipele treba kupiti kada dete stane na sred sobe i kaže „hoće li neko ovde i meni kupiti cipele". Patike nisu potrebne dok dete ne počne da se bavi sportom, jer uglavnom sve patike imaju ugrađen uložak", mišljenje je ovog ortopeda.
