BEOGRAD - Stavljanje prinudne naplate dugova za komunalne usluge u isključivu nadležnost privatnih izvršitelja je greška i pokazatelj je bezobzirnosti države prema građanima, jer u obzir nije uzeta socijalna situacija u Srbiji, izjavila je profesorka pravnog fakulteta Union Vesna Rakić Vodinelić.
Prema njenim rečima, "takvu bezobzirnost je država pokazala i u slučaju Zakona o izvršenju i obezbeđenju", koji je donet prošle godine, a kojim je u domaće zakonodavstvo uveden institut privatnog, to jest vansudskog izvršitelja.
Ti izvršitelji mogu da plene pokretne i nepokretne stvari dužnika uz asistenciju policije, kao i da iseljavaju dužnike iz nepokretnosti, takođe uz podršku policije. Stupaju na dužnost 31. maja, a građani ih, sudeći po komentarima na Internetu, dočekuju kao - neprijatelje.
Upitana za smisao prinudne naplate dugova za komunalije od građana po svaku cenu - s obzirom na sve dublju ekonomsku krizu, obezvređivanje plata, ogromnu nezaposlenost i lošu klimu za poslovanje - Vodinelić je odgovorila da je to "greška pravosudne politike".
"Taj tekst (Zakon o izvršenju i obezbeđenju) je bezobziran prema dužniku. Znam da je u ranijem zakonu dužnik bio zaštićen, ali sadašnja rešenja su skok iz jedne krajnosti u drugu. I ovaj novi zakon nosi ideološka obeležja, s tim što je nekada loš momak bio poverilac, a sada je to dužnik", rekla je Vodinelić.
Kako je ocenila, dužnik po novom zakonu nema dovoljno pravnih sredstava da se brani kada je pretenzija poverioca neosnovana.
Upitana da li će se izvršioci prema građanima ponašati isto kao prema državi, velikim državnim preduzećima i pojedincima sa "vezama" koji komunalije godinama nisu plaćali, Vodinelić je odgovorila da to "niko ne garantuje".
"Na osnovu dosadašnjeg ponašanja države, izgleda da će građani kao dužnici biti stavljeni u znatno lošiji položaj u odnosu na državu", ocenila je profesorka građanskog prava.
Vodinelić je ukazala da je do tridesetih godina 20. veka izvršenje sprovodila policija i da je prenošenje tih ovlašćenja na sud bilo civilizacijsko dostignuće, dok je njihovo sadašnje prenošenje na vansudske izvršioce posledica težnje za rasterećenjem sudova.
To je, kako je rekla, "svetski trend, u pogledu kojeg čak postoji preporuka Saveta Evrope", i vansudski izvršitelji "negde uspešno funkcionišu, kao u Finskoj, a negde katastrofalno, kao u Makedoniji".
Međutim, ukazala je Vodinelić, Ministarstvo pravde Srbije "nije učinilo ništa da objasni građanima koje su sve nadležnosti tih izvršilaca". Prema njenim rečima, taj institut ne mora da bude loš, "ali je problem u tome što su građani izgubili veru u pravosuđe".
"Slažem se da treba rasteretiti sudove, ali ne po cenu da građani plate čitav ceh", rekla je Vodinelić, ukazujući da se po novom zakonu svi troškovi prevaljuju na građane.
Upitana kako gleda na uvođenje vansudskih izvršilaca u Srbiji sa aspekta ljudskih prava, Vodinelić je odgovorila da bi ti izvršioci "morali da se ponašaju isto kao sudski".
"Morali bi da izvršenja sprovode danju, a ne noću, samo radnim danima, i da poštuju dostojanstvo dužnika, koji bi morao da ima na raspolaganju delotvorne pravne lekove. Sve to proizlazi iz prakse Evropskog suda za ljudska prava", rekla je ona.
Ako se vansudski izvršioci ne budu tako ponašali, "Srbija će trpeti iste sankcije kakve trpi i dan danas zbog povrede prava na pravično suđenje i povrede prava na okončanje postupka u razumnom roku", rekla je Vodinelić i dodala: "Dakle, oni se moraju ponašati isto kao sud, a kako će se zaista ponašati, to ćemo videti. Mi nismo uređena država, a i izvršitelji će biti pod pritiskom poverilaca".
Zakon o izvršenju i obezbeđenju u odnosu na raniji zakon iz 2004. godine ukida zabranu izvršenja u neradne dane, pa se ono sada može sprovoditi "svakog dana od 7 do 22 sata", a može i van tog vremena "ako postoji izbegavanje obaveze ili opasnost usled oglaganja".
Pri tome Zakon ne spominje obavezu - koja je izričito postojala u prethodnom zakonu - da se za izvršenje u neradne dane ili noću mora pribaviti sudski zaključak.
Procenjuje se da u beogradskom sudu ima više od milion predmeta sa neplaćenim komunalnim i sličnim uslugama. Među tim potraživanjima ima i onih koja su stara više od 12 godina, a po Zakonu o obligacionim odnosima su zastarela, a samim tim nenaplativa - pod uslovom da dužnik podnese prigovor o zastarelosti u roku od tri dana od trenutka kad dobije rešenje o izvršenju.
Vodinelić je ocenila da Infostan i dalje pokušava da od građana naplati zastarela potraživanja time što im nudi sporazume o vansudskom poravnanju, ali ih ne obaveštava da prihvatanjem tog sporazuma gube pravo da se pozivaju na zastarelost, na osnovu Zakona o obligacionim odnosima.
"Ne podržavam neplaćanje komunalija. Ali, Infostan je javno preduzeće, što znači da ga svi plaćamo da radi svoj posao - da neplatiše utužuje na vreme kako potraživanja ne bi propala usled zastarelosti.
Infostan međutim nije radio svoj posao, pa sada ide mimo Zakona o obligacionim odnosima da bi naplatio zastarele dugove, što ukazuje da pravna država ne funkcioniše", rekla je Vodinelić.
