Kao i svako dete igrala se na igralištu. Krenula je da se penje na tobogan, saplela se i udarila prednji deo glave. Malo joj je krv išla iz nosa, ali ništa nije ukazivalo da se teže povredila.
- Od tada, međutim, kreće da je boli glava i to u čeonom delu. Učiteljica nas je iz škole čak tri puta zvala da dođemo po nju. Objašnjavala nam je da joj je pogled bio ne čudan, već se iz njega moglo videti da joj stvarno nije dobro - kroz suze se priseća Dragana Dumić, majka male Jane.
Brzo su otišli u dom zdravlja, odakle su ih hitno uputili u Univerzitetsku bolnicu u Tiršovoj kod dečjeg neurologa, gde ne uspevaju da obave pregled.
- Mi još imamo u Tiršovoj zakazan pregled i to za 15. novembar. Nismo mogli da čekamo, pa smo pomoć potražili kod privatnog lekara - priča Dragana.
S obzirom na to da ništa nisu mogli da utvrde, predloženo im je da se Jani uradi skener, odnosno magnetna rezonanca, da se dete bespotrebno ne bi izlagalo zračenju.
- Kada su dobili rezulate magnetne, pozvali su me u sobu. Znala sam da nešto nije u redu. Po njihovim pogledima sve mi je bilo jasno - prepričava Dragana.
Odatle je hitno upućena u Kliniku za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, gde je Janu primila prof. dr Danica Grujičić.
- Rekli su nam da se nešto čudno dešava, ali da ne znaju tačno o čemu se radi. Još nekoliko lekara je zvalo da se posavetuje i na kraju su nam izneli plan da će Janu operisati i da će tada znati o čemu se radi - kaže Dragana.Tek nakon četvoročasovne operacije Janini roditlji su saznali da im je dete imalo ogroman tumor unutar vratne kičmene moždine, koji se prostirao od prvog do četvrtog pršljena. I da je tu od njenog rođenja. Još strašnija bila je i informacija da se nije sad otkrilo, za četiri do pet godina Jani bi otkazale i ruke i noge. Bila bi u kolicima, a na kraju bi prestala i da diše.
- To je bio tumor u obliku masnog tkiva, smešten unutar vratne kičmene moždine. Do sada takav lipom niko od nas nije video. Posle smo našli u literaturi da je za 30 godina svega sedam slučajeva opisano - objašnjava neurohirig dr Dragan Savić, koji je bio deo tima koji je operisao malu Janu.
Kako doktor objašnjava, problem je bio u tome što je tumora bio prožet nervnim tkivom, što je celu situaciju dodatno pogoršao.
- Tumor nije samo gurnuo tkivo kičmene moždine nego je ušao u njega. I zato je bio problem izvaditi ga, jer bi sa uklanjanjem tumora moglo doći do oštećenja nervnih elemenata, a u tom slučaju dete bi ostalo nepokretno - tvrdi dr Savić.
Prvi korak u četvorosatnoj operaciji bio je da se skinu sva četiri pršljena zajedno, u bloku, da bi posle mogli da se vrate.
- Profesorka Grujičić je imala genijalnu ideju da se pomoću mašine, kavitronskim ultrasoničnim aspiratorom polako uklanja tumor. Pomoću ovog aparata skidali smo tumor, a u isto vreme sačuvali tkivo. To su trenuci gde pacijent ostaje potpuno nepokretan ako se napravi jedna greška. Zbog toga je za vreme intervencije postojao i monitoring, koji nam je pokazivao da li impulsi prolaze kroz kičmenu moždinu i da li se tokom operacije oštećuju nervi - objašnjava dr Savić.
Operacija je uspešno završena, a probleme koje je od rođenja imala Jana sa levom stranom tela, nakon operacije se poboljšala. Levu nogu koju je malo vukla, sada je mnogo bolja.
- Osetila sam neku lakoću, što je sve dobro prošlo. Na kraju sve sam povezalo. Taj tumor ona je imala još dok je bila u mom stomaku. On je zaslužan što je Jana rođena hipotonična i što joj je leva strana bila slabija. Imali smo sreću u nesreći - kaže na kraju Janina mama.
(Blic)
