Đurović je na konfereniciji u Beogradu o migrantima, kazao da je od 8.956 ljudi koji su izrazili nameru za dobijanje azila u Srbiji, samo 540 podnelo zahtev.
"Šta je sa svim ovim ostalim ljudima?", pitao je on i dodao da su od početka godine do 1. oktobra izdate 204 lične karte, a dodeljeno samo 24 odobrenja za azila što pokazuje, kako je rekao, da sistem ne funkcioniše i da je spor.
Po podacima sa terena, naveo je Đurović, na ulicama Beograda je najmanje 1.000 migranata, a na severu Srbije 800 do 1.000. On je rekao da nije volja tih ljudi da borave po parkovima i ulicama, već su tamo jer nemaju gde drugde da budu.
- Smeštajni kapaciteti su puni, nema mesta u svim centrima - rekao je Đurović i dodao da su "uslovi u centrima neujednačeni, jer u pojedinim centrima nema dovoljno kreveta, ćebadi, tople vode i higijenskih uslova".
On je rekao da u Centru za azil u Krnjači u sobi sa šest kreveta spava 13 migranata, da se centar ne čisti, da ljudi peru veš bez deterdženata, da im nedostaje odeća, a da mnogo migranata ne uspeva da svakog dana dobije hranu.
Kako je rekao, nepovoljni higijenski uslovi u centrima za migrante doveli su do problema s vašima i šugom.
- Te pojave su nastale u centrima za azil gde se ne peru ćebad, nema tople vode, nema higijene, a, s druge strane, imaju preporuke da se ti ljudi zatvore u centrima zbog okoline, a u njima su se razboleli - rekao je Đurović i pohvalio Centar za migrante u Preševu u kojem su uslovi dobri.
On je dodao da se oko 300 migranata nalazi na granici s Makedonijom, a da se sve više zemalja "ograđuje" i da u Srbiji ostaje sve veći broj ljudi.
- Srbija nema odgovor na izbegličku krizu. Nepovećanje smeštajnih kapaciteta i ograničavanje kretanja tih ljudi ne bi rešilo situaciju... Ljudi imaju pravo na smeštaj, pogotovo ako hoće da traže azil - po Ustavu (Srbije) i Konvenciji o statusu izbeglica - rekao je on.
Po njegovim rečima, Srbija je dužna da poveća smeštajne kapacitet, da obezbedi higijenske uslove u smeštaju za migrante, kao i da im izda potvrde koje bi im olakšale neke postupke, među kojima je i odlazak kod lekara.
Đurović je rekao da je neophodno uspostaviti procedure za utvrđivanje da li je neko ekonomski migrant ili ne, a ne konstantno govoriti o ekonomskim migrantima koji dolaze iz Avganistana čime se u javnosti "ubija razumevanje" za te ljude.
Komesarijat: Nisu prepoznati napori
Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije saopštio je "povodom tendencioznih i zlonamernih izjava Radoša Đurovića iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, da ga čudi da Đurović ne prepoznaje napore da se unaprede kapaciteti centara za azil, već iznosi nepotkrepljene tvrdnje koje neće doneti ništa dobro ni migrantima ni građanima Srbije.
Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije saopštio je da su već godinama unazad stanovnici Srbije svedoci su ogromnih napora koje svi državni organi ulažu kako bi pomogli migrantima iz Azije i Afrike, istovremeno čuvajući sigurnost i zdravlje svih građana naše zemlje.
