Ona je na konferenciji za novinare kazala da prosvetni radnici ne žele da budu gradjani drugog reda i da traže povećanje plata od 12 odsto ili 30 odsto iznad republičkog proseka zarada.
"Zakazali smo štrajk jer ništa nije ispunjeno iz Sporazuma o rešavanju spornih pitanja koji je potpisan u aprilu prošle godine sa ministrima Srdjanom Verbićem i Kori Udovički", rekla je Janković.
Prema rečima Jankovićeve, zaposlenima u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika trebalo je da se isplate nagrade, ali to nije ispunjeno s obrazloženjem da Zakon o budžetu ne dozvoljava.
"Prošle godine prosvetni radnici su dobili sramnu pomoć od 7.000 dinara, tek posle štrajka upozorenja. Država se obavezala i da će posebnim zakonom urediti plate zaposlenih u javnom sektoru čime bi se poboljšao položaj zaposlenih u javnom sektoru, a time i u prosveti, ali ni to nije učinjeno", rekla je Janković i dodala "da prosvetni radnici žive izuzetno loše".
Član Štrajkačkog odbora Vladimir Adžić rekao je da su plate prosvetnih radnika sada 13,5 odsto niže od republičkog proseka."Sa najavljenim povećanjem plata od šest-sedam odsto zarade će se nominalno vratiti na nivo iz novembra 2014. godine.
Da bi se plate realno vratile na nivo pre smanjenja od deset odsto u novembru 2014. godine, potrebno je povećanje od 12 odsto jer je inflacija u prethodne dve godine bila 4,2 odsto", rekao je Adžić.
On je dodao da ni sa povećanjem zarada od 12 odsto zarade prosvetnih radnika neće dostići nivo republičkog proseka koji je u avgustu bio 45.286 dinara, a prosečne plate u prosveti su 39.924 dinara.
Prema rečima Adžića, svaki nastavnik je u prethodne dve godine zbog smanjenja plata izgubio preko 90.000 dinara, a u budžetu je ostalo 7,2 milijarde dinara.
"Pošto nema izgleda da će se skoro pimenjivati Zakon o platnim razredima tražimo hitne izmene Uredbe o koeficijentima i da odnos plata prvog, četvrtog i sedmog stepena bude 1:2:4", rekao je Adžić.
On je istakao da nisu ispunjeni ni drugi zahtevi - da se u budžetu povećaju izdvajanja za obrazovanje, izmene članovi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji se odnose na način zapošljavanja, kao i da se predstavnicima reprezentativnih sindikata omogući uvid u realizaciju i praćenje budžeta.
Član Štrajkačkog odbora Dobrivoje Marjanić rekao je da se preuzmanjem radnika i ukrupnjavanjem normi u budžetu mogu postići značajne uštede i da se, preuzimanjem 11.000 radnika u prethodne dve godine, uštedelo 3,5 milijardi dinara.
"Kako se može štedeti najbolje pokazuje primer da 39 učitelja prima platu, a ne radi jer su tehnološki višak a istovremeno postoji 785 slobodnih mesta. Tim učiteljima se godišnje isplati 230.000 evra", rekao je Marjanović i dodao da se 200 direktora oglušilo o propise o preuzimanju radnika.
