Idejno rešenje i umetnički nacrt spomen ploče delo je slikarke Ljubice Mrkalj, članice Srpskog književnog društva.
Inicijativu za podizanje spomen ploče podržali su Institut za slavistiku bečkog univerziteta, Srpska akademija nauke i umetnosti, Ministarstvo kulture Srbije i Srpsko književno društvo.Sava Mrkalj rođen je u Gornjoj Krajini, u selu Sjeničak 1783.godine, a umro je u Beču 1833.godine.
On je bio srpski učitelj, monah i filolog, poznat po tome što je 1810. godine napisao tada veoma aktuelnu knjižicu o srpskoj azbuci, u kojoj se zalagao za reformu jezika i pravopisa.Ovo delo uticalo je i na reformatora srpskog jezika Vuka Karadžića.
Mrkalj je prvi postavio temelje kasnijoj Vukovoj reformi jezika zalažući se za fonetski pravopis zasnocan na načelu "piši što govoriš", kao i sa zahtevom da narodni jezik postane književni.O Savi Mrkalju govorio je Miloš Okuka profesor iz Minhena koji je još 1975.godine objavio studiju o začetniku reforme srpskog jezika.
Starešina Hrama protojerej-stavrofor Krstan Knežević istakao je da se sa zakašnjenjem odaje priznanje velikanu.On je dodao da, ako je jedan cocvek stvoren za večnost, nije nikada kasno da se prepozna kao veličina među nama.Umetnica Ljubica Mrkalj kazala je da je da je postavljanje spomen ploče u Beču važan trenutak u njenom životu i slikarstvu.Ona je rekla da je provela već četiri decenije van domovine, u Parizu, ali nije mogla da zaboravi značaj svog prezimena.
"Imala sam prezime od detinjstva koje nije na "ić", pa sam bila zainteresovana da saznam više o tome. Dobila sam brzi odgovor od porodice da smo blizu čoveka koji je istog prezimena koji je pre Vuka dao doprinos reformi srpskog jezika", kazala je ona.Projekat je pokrenula Gordana Ilić-Marković, profesor na Institutu za Slavistiku u Beču, koja je ukazala na značaj dela Mrkalja za filologe.
