5. Jugoslavija u Trojnom paktu: Zagrljaj ruskog medvedaČak i da nije bilo 27. marta, Hitler nije poštovao nijedan sporazum, pa bi verovatno brzo napao i nas, jer mu je plan bio da zemlju rasparčaKraljevina Jugoslavija početkom 1941. našla se sa svih strana, osim prema Grčkoj, opkoljena Silama osovine. Hitler je vršio diplomatski pritisak na Jugoslaviju da i ona uđe u Trojni pakt, kako bi mogao da se posveti napadu na SSSR.Potpis i pučTako su 25. marta 1941. predsednik vlade Dragiša Cvetković i ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Marković u bečkom dvorcu Belvedere potpisali protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu - savezu Nemačke, Italije i Japana. Već 27. marta zaverenička grupa oficira naklonjenih Engleskoj, sa generalom Borivojem Mirkovićem na čelu, izvela je puč i zbacila s vlasti tročlano kraljevsko namesništvo sa knezom i vladu Cvetković-Maček.Čim su Beograđani čuli za puč, pohrlili su na ulice. Pevane su patriotske pesme i uzvikivane parole protiv Hitlera i Musolinija, klicalo se kralju Petru II, demokratiji, Rusiji, Britaniji... Čule su se i parole „Bolje rat nego pakt“, „Bolje grob nego rob“...Demonstranti su polupali stakla na Nemačkom saobraćajnom birou u centru Beograda, u današnjoj Čika Ljubinoj ulici. Tu su cepane Hitlerove slike i razbijena njegova bista. Nemačko poslanstvo su već tokom prepodneva počele da obezbeđuju jake jedinice jugoslovenske vojske. Istog dana Hitler je doneo odluku da se napadne Jugoslavija. Operacija nazvana „Odmazda“ počela je bombardovanjem Beograda u ranu zoru 6. aprila 1941. U naredna dva dana od bombi je poginulo 10.000 Beograđana, a nemačka avijacija napala je i Niš, Leskovac, Kragujevac, Novi Sad, Sarajevo, Mostar, Banjaluku... Jugoslavija je kapitulirala 17. aprila.Nekoliko godina posle rata, pošto su sreli u emigraciji na Zapadu, Borivoje Mirković rekao je Dragiši Cvetkoviću:„Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima da dođem do tebe i da u prijateljstvu, koje je već vladalo među nama, potražimo zajednički izlaz iz stvorene situacije. I pokolebam se u poslednjem momentu, kad sam se već bio spremio da tražim prijem i sastanak s tobom...“Šta bi bilo da nije izveden državni udar, da je Jugoslavija ostala u Trojnom paktu?Crvena armijaHitler nije poštovao nijedan sporazum. Sve zemlje koje je napao prethodno su s njim potpisale ugovore o nenapadanju, a neke i o „večnom prijateljstvu“. Nedavno su pronađeni i dokumenti koji pokazuju da je još u leto 1940. u nemačkom rukovodstvu preovladao stav da Jugoslaviju treba razbiti, a Srbiju znatno umanjiti... Rat sa Nemačkom bio nam je suđen. Da smo ga izbegli u aprilu 1941, Hitler bi u leto 1942. od Jugoslavije tražio da propusti nemačke trupe za Afriku i pošalje vojsku pod Staljingrad, gde su već ginuli Hrvati, Rumuni i Mađari. Napao bi nas da smo se usprotivili...Na jedan ili drugi način, našli bismo se na strani koja je izgubila rat. Poput Rumunije, Bugarske i Mađarske, pregazila bi nas Crvena armija, pa bismo se našli u Istočnom bloku. Ne zna se samo od koga bismo kupovali vegetu i žvake...
FALSIFIKATNa dan prevrata, zaverenici su na Radio Beograd doveli kapetana Jakova Jovovića, koji je, imitirajući maloletnog kralja Petra, pročitao lažni proglas naciji kojim su podržani pučisti.
