"U ovakvom eko-sistemu ne pobeđuje nužno najveći, niti najbogatiji. Pobeđuje kreativnost, inteligencija i hrabrost. A mislim da toga u Srbiji ima puno. Ono što je neophodno uraditi je shvatiti da inovacija neće doći od velikih multinacionalnih korporacija i neće se bogatstvo stvoriti samo kapitalnim investicijama. Ovo je šansa za male studije i agencije, za solo developere širom Srbije. Ovo je vreme gde par ljudi sa dobrom idejom stvarno mogu promeniti svet. Ako to shvatimo, i ako omogućimo ovakvim biznisima da cvetaju i uspeju, imamo šansu - kaže Tasić.
Nedavno ste u Beogradu govorili o virtuelnoj stvarnosti i kako će ona ući u naš život da tamo i ostane. Kada mislite da će se to dogoditi, i u kojim sferama svakodnevnog ćemo najbrže videti tu promenu?
- Virtuelna realnost (VR) kao koncept nije ništa novo. Komercijalni uređaji su dostupni već decenijama, ali su sve do skora bili limitirani na veoma uske primene u akademskim ili vojnim sferama.
ALEKSANDAR U SRBIJI NIJE MOGAO DA NAĐE POSAO: Otišao u Južnu Ameriku i sad je DIREKTOR GUGLA
Međutim, u poslednjih nekoliko godina virtuelna realnost je kao tehnologija jako napredovala i počela je da se pojavljuje u raznim oblicima: od kartonskih kutija koje ne koštaju gotovo ništa do veoma sofisticiranih sistema koji koštaju hiljade evra.
S obzirom na to da na tržištu već postoje stotine različitih VR sistema, rekao bih da je trenutak u kome je VR u našim životima već tu.
Kritična masa uređaja je već u rukama ljudi, a oni su gladni sadržaja. Zanimljiv sadržaj privlači ljude koji još uvek nemaju VR opremu da je nabave, i ta povratna sprega izgleda nezaustavljiva.Mislim da će se prvi veliki pomaci u VR dešavati na polju zabave, kao što su kompjuterske igre i 360º video. Ali će prodiranje ove tehnologije u ostale aspekte naših života, kao što su obrazovanje, poslovanje, ili trgovanje biti nezaustavljiv i neprimetan.
Primera radi, prvi pametni telefoni su se pojavili pre samo devet godina, i za to vreme su postali neotuđivi deo svačije svakodnevice. Aplikacije pre samo deset godina nisu postojale ni kao ideja. Prve aplikacije su bile uglavnom zabava, ali sada, gotovo deceniju kasnije, one su nerazdvojni deo naših života.
Rekli ste u jednom intervjuu da veb sajtovi, kakve ih sada poznajemo, neće biti samo sajtovi, biće "stvari". Možete li da objasnite šta će te stvari biti i šta ćemo sve sa njima moći?
- Trenutno, veb sajt je nešto što stoji na ekranu nekog uređaja. Ali to je samo prolazna faza. Nove tehnologije imaju potencijal da jednostavno izbrišu svaki ekran, sa svakog uređaja, i da taj sadržaj prikažu u realnom prostoru oko vas. U tom trenutku, u našim glavama, taj sajt neminovno postaje “stvar”. Zamislite, na primer, da su vaše cipele “pametne” i da mogu da odrede vašu težinu. Danas biste verovatno takve cipele umrežili u vrli novi svet interneta stvari i mogli biste da imate sajt koji bi mogao da, recimo, prati vašu telesnu težinu kroz vreme.
Zamislite sada da kada kod poželite možete da pogledate u cipele i da se oko njih iscrta vaga. Ta vaga je isto realna kao i sajt, i u suštini i jeste isti taj sajt, ali za nas taj sajt će postati jednako realna stvar kao i vaga koju sada u kupatilu držimo ispod kade.
Kako vidite Srbiju i Beograd u svetlu svih ovih tehnoloških promena?
- Nove tehnologije nose tendencije poravnanja. Geografska lokacija više nije toliko važna, i svakim danom postaje sve manje bitna. Ova tehnologija ne samo da omogućava ljudima van centara da uspešno učestvuju u proizvodnji sadržaja, ono što ova tehnologija obećava je univerzalni pristup sadržajima i iskustvima nezavisno od mesta.
Na primer, u fizičkom svetu blizina kuturnim centrima uveliko definiše kako ćete ih koristiti. Retko ko će voziti stotine kilometara da bi došao u pozorište ili na koncert. Ali u virtuelnom svetu to nije nikakav problem.
(Blic/J.Tušup, Foto: Printscreen/mixx.rs)
