BEOGRAD - U Srbiji nije zabeležen nijedan slučaj preprodaje organa za transplantaciju, Uprava za biomedicinu nema podataka o slučajevima pomenutim u reportaži "Internešnel herald tribjuna", ali su o tome obavešteni i nadležni državni organi koji će sprovesti istragu, izjavio je ministar zdravlja Zoran Stanković.
Stanković je rekao da se imena osoba koja se navode u tekstu u "Herald tribjunu" ne nalaze na listama zdravstvenih ustanova u kojima se obavlja transplantacija, kao ni na spiskovima osoba koje su primile ili donirale organe.
Prema njegovim rečima, kontrolu medicinske dokumentacije o transplantaciji organa nije teško obaviti, jer se ona čuva 30 godina.
"Mi smo u okviru naše Uprave za biomedicinu detaljno proverili i analizirali podatke koje je naveo taj list, a zatim obavestili i nadlezne organe o tome i očekujemo da će oni u narednom periodu istražiti detalje", rekao je Stanković.
List "Internešnel herald tribjun" je u reportaži o trgovini organima naveo da se crno tržište ljudskih organa poslednjih godina, u vreme ekonomske krize, sa Dalekog istoka i Južne Amerike preselilo u Evropu, a da je jedna od zemalja koja je time pogođena i Srbija.
Stanković je ukazao i da će Ministrarstvo zdravlja uputiti dopis Ministarstvu spoljnih poslova sa sugestijom da dematuje delove teksta objavljene u američkom listu.
"Interesantno je da se ovakav izveštaj nađe na naslovnoj strani ovako uglednog lista i da je baš objavljen u situaciji kada su u nekim okolnim zemljama pohapšeni određeni ljudi i lekari sa optužbom za trgovinu organima", naglasio je Stanković.
On je izrazio bojazan da se možda radi o "recipročnom aktu", imajući u vidu ta hapšenja u bližem ili širem okruženju.
Ministar zdravlja je precizirao da se postupak transplantacije organa u Srbiji obavlja u Kliničkom centru Srbije, Kliničkom centru Vojvodine, KC Nis, VMA i Univerziteskoj dečjoj klinici, da je kontrola rigorozna, i da ne veruje da je moguće sprovesti u delo kriminalne radnje koje imaju veze sa prodajom organa, s obzirom na broj ljudi koji ucestvuje u tom zahtevu i broj neophodnih analiza i procedura koja treba sprovesti.
Objašnjavajući kako izgleda kontrola, on je naveo da ona podrazumeva poseban protokol i niz procedura koje prilikom davanja i presađivanja organa pored ostalih kontroliše Etički komitet.
Etički komitet čine ne samo ljudi iz te zdravstvene ustanove, već i istaknuti društveni i javni radnici koji su u obavezi da na zakonom propisan način regulišu eventualne probleme i nejasnoće koje mogu da se jave.
Kako je kazao, postupak je regulisan Zakonom o transplantaciji i u skladu je sa aktima koji se primenjuju u svim visoko razvijenim zemljama, a predviđena je kazna i do 10 godina zatvora.
Stanković je naveo da taj zakon sprečava oglašavanje i reklamiranje prodaje organa na društvenim mrežama i da, ako se tako nešto desi, nadležni organi treba da reaguju i istraže te aktivnosti koje spadaju u krivična dela.Prema podacima Ministarstva zdravlja, do sada je 70.000 ljudi u Srbiji zaveštalo organe potpisivanjem donorskih kartica, a prošle godine obavljeno je ukupno 60 transplantacija organa.
Obavljeno je 25 transplantacija bubrega u Kliničkom centru Srbije, u Kliničkom centru Vojvodine 14 bubrega i tri jetre, Kliničkom centru Niš jedan bubreg, na VMA 11 bubrega i pet jetri, dok je na Univerzitetskoj dečjoj klinici obavljena jedna transplantacija jetre.
"Zabrinjavajuće je i to što ovakvi napisi u štampi otežavaju aktivnosti Ministarstva zdravlja i one koje drugi organi sprovode sa ciljem da se broj donora poveća. Takva negativna propaganda sprečava i otežava nastojanja da ljudi svoje organe zaveštaju i pomognu onima kojima su potrebni", kazao je Stanković.
On je naveo da u reportaži "Herald tribjuna" ima više diskutabilnih detalja, navodeći kao jedan od primera "prodaju" rožnjača ili jetre.
"Ako bi neko prodao rožnjaču, to znači da bi ostao bez vida, a ako bi neko prodao jetru, to znači da bi istovremeno potpisao smrtnu presudu za sebe osim u slučajevima ako se ne radi o parcijalnom davanju jetre za transplantaciju", objasnio je ministar Stanković.
U reportaži američkog lista navodi i da se crno tržište ljudskim organima, pored Srbije, prebacilo i u Grčku, Španiju i Italiju, kao i na Kosovo.
"Siromašni i očajni ljudi prodaju svoje bubrege, koštanu srž ili rožnjače preko interneta, dok bezobzirni trgovci ljudskim organima na tome zarađuju", opisuje stanje ovaj dnevnik.
Tekst počinje pričom izvesnog Pavla Mircova i njegove devojke Danijele, koji su navodno iz Kovina, a koji su, kako tvrdi list, preko Interneta ponudili da prodaju svoje bubrege za po 30 hiljada evra.
Njujorški dnevnik navodi i reči doktora Đoke Maksića sa VMA, koji ne veruje da u Srbiji postoji ilegalna trgovina ljudskim organima, navodeći da je svaki potencijalni donor "pod lupom" i proverom bolničke komisije koju čine doktori, etičari i advokati.
Međutim, list navodi i reči osobe koja se samo predstavila kao Milovan, iz jednog malog mesta na jugu Srbije, koji kaže da je dao bubreg jednom bogatom lokalnom političaru, da bi ga on zauzvrat zaposlio u svojoj firmi.
Prema navodima lista, transplantacija bubrega je obavljena u jednoj državnoj bolnici u Beogradu, gde su se njih dvojica pojavila sa lažnim dokumentima.
Koordinator za transplantaciju organa u VMA dr Đoko Maksić rekao je da nije redak slučaj da građani usled neinformisanosti, nepoznavanja zakona i sticanja materijalne koristi preko Interneta oglašavaju prodaju organa, uglavnom, bubrega i da se, kako je kazao, " iz toga verovatno izvlače pogrešni zaključi da postoji crno tržište".
Kako je kazao, organe jedni drugima mogu dati bliski srodnici i to do trećeg stepena srodstva za šta je takođe potrebno da prilože adekvatnu dokumentaciju kojom to i dokazuju.
"Nemamo saznanja, niti prijave da je negde tako nešto što se navodi u američkom listu urađeno", kazao je Maksić, navodeći da se poštuju procedure koje nalaže Zakon o transplantaciji.
Govoreći o kadaveričnim transplantacijama, on je istakao da bez obzira na to što je neko potpisao donorsku karticu o tome da li će organ biti dat osobi koja se nalazi na listi čekanja daje porodica osobe koja je doživela moždanu smrt.
Kada su u pitanju podaci za Srbiju, on je kazao da ima pet takvih donora na milion stanovnika, što je, kako je rekao, jako mali broj.
Koordinator za transplantaciju organa u Kliničkom centru Srbije dr Mirjana Laušević takođe je ukazala da se prilikom transplantacije organa poštuju i sprovode sve medicinske, stručne i zakonske procedure.Kako je objasnila, najpre se obavljaju medicinske ispitivanja i primaoca organa i donora, kao i da li postoji potencijalni rizik po njegovo zdravlje. Neohodno je da oboje daju pismeni pristanak, a onda se o tome izjašnjava Etički odbor ustanove i tek nakon toga se obavlja transplantacija.
