Mađari su Mitu Popovića isterali iz rodnog grada jer nije hteo da se s njima raduje porazu ruske vojskeAutor čuvenih pesama „Sagradiću šajku“ i „Sedi Mara na kamen studencu“ srpski jezik naučio je tek kad je napunio 21 godinu!Od manastira do pravaMita Popović, advokat, pesnik i prevodilac školovao se na mađarskom jeziku, radio u Mađarskoj, i na ovom jeziku je i objavio prve stihove. Ali koreni su čudo!Rođen je 1841. u Baji, gradu na jugu Mađarske, u kojem je vazda postojala znatna srpska manjina, a pravoslavna crkva stoji i danas. U školu je pošao po navršetku pete godine i odmah se istakao darom, ali je posle smrti oca, kad je Mita imao 11 godina, njegova porodica zapala u bedu. Majka ga je zato poslala u Sremske Karlovce, da bude kaluđer. 
Trezvenog duha, mladi iskušenik brzo je napustio manastir jer je tamo bio najobičniji sluga, a o nekakvoj nauci nije bilo ni govora. Sa 15 godina vratio se u Baju i nastavio školovanje u gimnaziji, pa na pravnom fakultetu. Bio je pitomac Tekelijanuma. Radio je kao visoki državni službenik u Baji do 1877, kada je u Mađarskoj zavladala euforija zbog pobede Turske u ratu sa Rusima. Stanovnici Baje uveče onog dana kad je stigla vest o turskoj pobedi, izneli su fenjere u svoje prozore da, osvetlivši tako grad, izraze radost. Ali Mita Popović, Srbin i rodoljub, nije mogao da u tome učestvuje. Njegov je prozor ostao mračan, na šta su njegovi sugrađani uzvratili kamenicama. Razočaran i ogorčen, Mita Popović sa ženom Milom zbog toga prelazi u Sombor, odakle održava veze sa uglednim Srbima onoga doba u Ugarskoj: Svetozarom Miletićem, Jovanom Jovanovićem Zmajem, Lazom Kostićem...Uporedo sa advokaturom, on piše pesme, mahom rodoljubive. I koliko je u početku bio hvaljen, toliko su ga pred kraj života osporavali. Jedan hroničar beleži: „Popović je bio u svome književnom radu čudnovate sudbine. U početku - za dobrih 16 godina - nije se htela o njemu reći druga do samo pohvalna, kad što i raskošno pohvalna - reč... Slučaj je doneo da se u jedno doba, gotovo nenadano i neočekivano, ustalo protiv Popovića sa jednog novog gledišta. To je pređašnje hvalioce njegove toliko preplašilo da su odmah udarili u drugu krajnost: mnogi se prijatelji pesnikovi sklanjahu od njegovih radova i književnih ponuda, pokazujući malodušnost jedinstvenu u vasceloj književnosti srpskoj devetnaestoga veka.“Himna HavajaRazočaran, uvređen i ponižen, najviše stavom prijatelja, Mita Popović duševno oboleva i 1886. zatvaraju ga u Zavod za umobolne u Budimpešti, gde je umro dve godine kasnije. Na engleskoj internet enciklopediji Vikipedija pesma Mite Popovića „Sedi Mara na kamen studencu“ proglašena je za „hrvatsku narodnu pesmu iz Srema“. Uz to, navodi se da je njena melodija iskorišćena za komponovanje himne Havaja! A vanvremenski lepa pesma „Sagradiću šajku“ i dan-danas je na repertoaru svih kafanskih orkestara u Srbiji. Snimili su je predratna kraljica Skadarlije Sofka Nikolić, Živan Milić, Cune, Zvonko Bogdan, Mira Vasiljević...
SAGRADIĆU ŠAJKUSagradiću šajku od suvoga kedra,katarku ću od šimšira i svilena jedra.Suzama ću šajci da izvezem ime,koje ronim kad i kada niko ne vidi me.Sagrađena šajka poče da se kreće,Al‘ u luku određenu nikad stići neće.
