Junak u Prvom i saradnik Gestapoa u Drugom svetskom ratu, bogataš i špekulant, jedini je sahranjen na tlu srpske svetinje a da nije monahÐorđe Roš rođen je 1896. u porodici Nemca koji je u Srbiju došao kao stručnjak za izgradnju železnice i majke Slovenke. Kao osamnaestogodišnjak, Đorđe je bio dobrovoljac u Drugom balkanskom ratu, a onda se upisao na nižu vojnu akademiju. Učestvovao je 1915. u odbrani Beograda, u jurišu koji je naredio major Dragutin Gavrilović, i bio teško ranjen. Metak mu je probio vrat, grkljan i nerve kičmenog pršljena, pa je zarobljen. Iz logora u Češkoj dva puta je pokušao da pobegne, da bi 1917. bio razmenjen, pa preko Švajcarske odlazi na Solunski front. Kraj Prvog svetskog rata dočekao je kao vojni pilot. Unapređen je u čin kapetana, ali demobiliše se i sa starijim bratom Dušanom odlazi u inostranstvo na lečenje i školovanje.Mito i bogatstvoIzmeđu dva rata njih dvojica su bili vlasnici trgovačke firme „Eksport-import Roks“ i zvanični predstavnici nemačke teške industrije u Jugoslaviji. Obogatili su se na isporukama za vojsku. Za njihovo ime vezivale su se afere s podmićivanjem vojnog vrha, a najpoznatija je ona sa uvozom tenkova i aviona tipa „dornije“ 1935, kad su dospeli i u zatvor. Oslobođeni su na zahtev kneza Pavla.
Stekli su veliko bogatstvo - u centru Beograda imali su nekoliko zgrada. Povodom 15-godišnjice odbrane Beograda, Đorđe Roš je 1930. izdao memoare. U njima je prvi put štampan čuveni govor majora Dragutina Gavrilovića. Neki izvori tvrde da je Roš zapravo taj govor sam napisao, odnosno da ga je izmislio u svrhu propagande... Od 1935. do 1939. finansirao je obnovu svih zgrada u sastavu manastira Gračanica.Uoči Drugog svetskog rata, 1939, u jednu od Rošovih kuća uselio se šef nemačkog saobraćajnog biroa dr Karl Kraus. Posle napada Hitlera na Jugoslaviju ispostavilo se da je Kraus šef Gestapoa za Srbiju i sva je prilika da je Roš to znao i da je postao deo njegove mreže. Ima nekih dokaza da je novac koji su Nemci obećali Kosti Pećancu kako se četnička organizacija ne bi protivila pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu isplaćivan preko firme braće Roš, a i kasnije isplate Pećančevim četnicima, koji su se odmah stavili u službu okupatora, išle su preko njega.EmigracijaPećanac i Roš, inače, znali su se još sa Solunskog fronta, a između dva rata bili su poslovni partneri. Uoči ulaska partizana u Beograd Rošovi su emigrirali za Nemačku.Šezdesetih godina, na poziv Jakova, rođenog brata Dimitrija Ljotića, i Tomislava Karađorđevića, Đorđe Roš se zauzeo za obnovu Hilandara. Njegovim zalaganjem prikupljena su velika sredstva, zahvaljujući čemu je zaustavljeno propadanje ove svetinje. Poslednje godine života proveo je u Grčkoj, da bi bio što bliže manastiru, a kad je 1977. umro, pošto jugoslovenske vlasti nisu dozvolile da bude sahranjen u porodičnoj grobnici, pokopan je u Hilandaru. Đorđe Roš je jedina osoba sahranjena tamo a da nije bio monah ili svešteno lice.
UCENA POSLE SMRTIĐorđe Roš je pri odlasku u emigraciju poneo i brojne dragocenosti: originalnu zastavu iz Prvog srpskog ustanka, sablju i uniformu kralja Aleksandra, petnaestak slika Paje Jovanovića... Kad je umro u Grčkoj, komunističke vlasti uslovljavale su dozvolu za njegovu sahranu u Beogradu povratkom tih predmeta, na šta udovica nije pristala.
Foto: Istorijski Arhiv SANU
