Sava Kovačević rođen je u jednom selu kod Nikšića 1905. Siromašni roditelji nisu mogli da ga školuju, pa je posle škole ostao kod kuće da radi na njivi. Kad je odrastao, zaposlio se kao drvoseča, potom otišao od kuće i najpre radio u rudniku „Trepča“, a onda u štampariji beogradskih novina Vreme i na izgradnji novog Savskog mosta. Zbog komunističke aktivnosti proteran je iz Beograda, pa se vratio u rodno selo.Svi u partizanimaČitava Savina porodica borila se u partizanima - 13. juna 1943. u borbama na Sutjesci zajedno sa Savom su poginuli njegov otac Blagoje, brat Janko i četrnaestogodišnji sinovac Dragan, koji je bio Savin kurir. Savin rođeni brat Nikola je bio poznati revolucionar, a Nikolin sin Mitar takođe je proglašen za narodnog heroja.Savin saborac Velimir Veco Radičević, narodni heroj, kome je uoči 9. maja 2015. ruski ambasador Čepurin uručio odlikovanje Vladimira Putina, pričao je:„Sava Kovačević je bio najveći junak naše borbe. Tokom bitke za Prozor - to je već četvrta neprijateljska ofanziva - dok smo, zaklonjeni iza nekog brdašca, gledali kolonu italijanskih tenkova, Sava Kovačević se odjednom spustio do puta, skočio na poslednji u nizu neprijateljskih tenkova, otvorio oklop, uhvatio za vrat italijanskog vojnika, izvukao ga, ubio i bacio na zemlju. Posle toga smo krenuli u juriš.
Prozor je bio opkoljen bunkerima i žicom. Bitke su vođene za svaku ulicu. Oslobađali smo jednu po jednu... Luka Vučinić i ja smo prvi ušli u Prozor. Leševi svuda oko nas, zapaljene kuće... Išli smo krvavim ulicama kao u bunilu, zaboravljajući da je grad još pun neprijateljske vojske, da su Italijani tu. Onako ošamućeni, ušli smo u prvu kuću da uzmemo vode. Na vratima me je dočekao italijanski vojnik. Skočio sam na njega, uhvatio ga za vrat. Uhvatio je i on mene. Rvali smo se nekoliko minuta. Ni danas ne znam odakle mi tolika snaga... U kući je bilo sakriveno još nekoliko Italijana. Razoružali smo ih i zarobili. U blizini se nalazila bioskopska sala u koju su fašisti smestili naše ljude, zarobljenike. Naravno, Luka i ja smo ih odmah oslobodili i salu počeli da punimo italijanskim zarobljenicima. Partizanske jedinice su se približavale gradu. Čuli smo naše topove... Italijani su počeli da iskaču iz bunkera i beže. Jurili smo ih... Ubrzo je bioskop bio pun italijanskih zarobljenika.Bez zarobljenika- Druže Savo - pritrčao sam Savi Kovačeviću - Talijani bježe... Neke smo zarobili, eno ih u gradskom bioskopu. Šta ćemo sa njima?- Šta ćete?! - pogledao me je onim svojim velikim očima. - U ovoj bici nema zarobljenika!Pored mene je stajao krupan italijanski vojnik. Sava Kovačević ga je zgrabio, okrenuo ga na leđa i jednim pokretom mu slomio vrat.- Evo, ovako s njima! - rekao je, bacivši onog Italijana u stranu. - Nisam ja došao u njihovu zemlju da se bijem, nego oni u moju, majku li im fašističku!“
SMRT U JURIŠUSava Kovačević je u jeku borbi na Sutjesci početkom juna 1943. postavljen za komandanta Treće udarne divizije. Iako je bio komandant divizije i trebalo je da naređenja izdaje iz pozadine, on je i bukvalno nastupao prvi. U jednom jurišu na Nemce pogođen je u čelo.
