Fokus ovog događaja bio je na diskusiji o značaju slobode izražavanja u umetnosti za demokratske procese, kao i o načinima na koje sloboda mišljenja, informisanja i raznolikost medija mogu doprineti razvoju umetničkog izraza u društvu.
Moderator debate bila je dugogodišnja novinarka i urednica Vesna Mališić.
Današnja tema govori o slobodi umetničkog izražavanja i slobodi medija, koliko ove dve stvari uslovljavaju jedna drugu.
Na početku debate govorilo se, između ostalog, o otkazivanju "Koštane" Kokana Mladenovića i slučaju karikaturiste Dušana Petričića kome je otkazan angažman u dnevnom listu "Politika".
Gost iz Danske, dr Srirak Plipat izvršni direktor organizacije Freemuse iz Kopenhagena dao je svoje viđenje situacije u Danskoj po pitanju sloboda umetničkog izražavanja i medija. Na početku izlaganja on se osvrnuo na Međunarodne povelje u kojima se govori o slobodama i pravima koji su današnja tema.
"Čovek ima pravo na mišljenje, govori se u jednoj od Povelja, a kada govorimo o slobodi izražavanja međunarodne norme omogućavaju vlastima da uvedu neka ograničenja. Ograničenja kažu, da vlade ako žele da ograniče slobodu izražavanja moraju da imaju osnova za to. Da budu legitimna, nužna i srazmerna. Pokušaji su da se ovaj pravni standard oslabi...", rekao je dr Srirak Plipat i nastavio:
"Nije dozvoljeno zagovaranje rata...", dodao je on.
"Tri umetnika su ubijena, dva oteta, 16 napadnuta, 84 su trenutno u zatvoru, 43 su optužena a 40 tuženi i izloženi pretnjama...Imamo bar 840 situacija u kojima je primenjena cenzura u svetu. Ove brojke su statistika iz proverljivih situacija. Najvipe narušavanja se dešava u domenu filmske umetnosti. To je trend koji raste u svetu. U mnogim zemljama ako budete najureni iz nekog umetničkog udruženja gubite pravo na rad", rekao je on.
Plipat je podsetio i na aktuelnu situaciju u svetu: problem s migrantima, Bregzit, Trampov dolazak na čelo SAD...
Potom se prisutnima obratio Dragan Hamović, specijalni savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije.
"Isključivost svake vrste nije nužno rešenje. Za umetnost, sloboda je uslov bez koga se ne može. Sloboda je ono što smo izborili, svaki put iznova. Izbor jeste na raspolaganju, ako izvesnu cenu platimo", rekao je Hamović i dao kratko podsećanje na doba posle Titove smrti.
"Nakon epohe socijalisitičkog realizma, nastupio je socijalistički estetizam. Nema slobode za neprijatelje slobode. Nema dobrih izgovora za potiranje stvaralačkih razlika. Umetnik može da radi pta god mu je volja, ali ako se podešava prema kretanju tržišne stihije, izneveriće svoj poziv. Treba biti iznutra slobodan, a medijski protstor ne sme da bude zatvoren za raznolikost umetničkih puteva", dodao je Hamović.
Dr Divna Vuksanović, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu rekla je da je tema prilično grandiozna. Ona je podsetila na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i član 10 koji se odnosi na slobodu izražavanja.
" Kada se govori o slobodi podrazumeva se odnos. Dakle, moja sloboda nasuprot vaše sloboda. Sloboda traga za intersubjektivnim prostorom. Ono što se ovde promoviše je upravo pravo na izražavanje u svim medijima. Postavlja se pitanje kako to pravo funkcioniše. Uticaj društva na umetnost takođe se meri različitim merilima. Najviše cenzure dolazi sa etičkog plana zahvaljujući religiji. Demokratski ambijent promoviše umetnost, a i umetnost aprirori stimuliše neki demokratski prostor. Pokazalo se i da u nekim represivnim režimima, autoritarnim, umetnost cveta", rekla je Vuksanović i podsetila na jednu od funkcija medija a to je zadovoljavanje potreba za kulturom.
"Kulture u medijima nema! Postoji informacija o kulturi, ali kulture nema!", navela je profesorka.
"Zatrpani smo rijaliti šou programima. Imamo pravo tu u opštem interesu da reagujemo, naša sloboda se ugrožava. Zatrpani smo "treš" sadržajem", dodala je profesorka.
Višestruko nagrađivan fotograf dokumenatrne fotografije Marko Risović iz foto kolektiva "Kamarades" takođe je govorio na ovu temu.
"Promenila se uloga i umetnosti i medija i informacije. Mislim da su se i načini cenzure i značaj kontrole umetnika takođe promenile. Osetili smo u jednom trenutku da nemam slobodu da kažemo šta mislimo. Zato smo i rešili da osnujemo kolektiv koji pre svega egzistira na internetu", rekao je Risović i podsetio na izložbu koju je njegov tim organizovao a koja je govorila o cenzuri.
"Mislim da je u velikom broju to povezano i sa uredničkim mestima u medijima. Te stvari su se dešavale i u prošlosti. Radio sam u medijima. Trudim se da imam izbalansirano mišljenje o stvarima", rekao je naš nagrađivani fotograf.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Slaviša Lekić govorio je o slobodi medija.
"Delimično smo se sa cenzurom sretali i u vreme Sablje. Cenzure nema ali mediji nisu slobodni - paradoks. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije osvojio je evropskog Pulicera za istraživačko novinarstvo. Portali "Krik", "Insajder"...nema nagrade koju nisu osvojili...Autocenzura je opasno stanje koje može imati katastrofalne posledice. Ono što u ovom trenutku nedostaje najviše u srpskom novinarstvu jeste da se pojavi neko ko će ohrabiti novinare da rade svoj posao, a obeshrabriti one koji im brane da rade to što rade. Neće nestati "Danas", "NiN", "Vreme", ali ta čitanost je gotovo nikakva. Imamo sada situaciju da se država formalno povukla iz lokalnih medija, a te medije su kupili funkcioneri partije. Zbog straha, ljudi iz medija se boje da rade svoj posao, da pitaju. Za razliku od umetnosti gde činjenice nisu toliko bitne u novinarstvu činjenice su svetinja a komentari slobodni", rekao je Slaviša Lekić.
Iz Udruženja likovnih umetnika Srbije skrenuli su pažnju na finansijske probleme umetnika.
"Te slobode su pre svega ograničene finansijama", poručila je kustos iz ULUS-a.
(EPK)
