Za sada bez reakcije Ministarstva za rad kome je upućena inicijativa.Neki ih ne čuju, neki ni ne pamte, ali neki su ubeđeni da ih i posle 18 godina osećamo i da će nam večno pretiti.
Njih oko stotinu, sve eksperti različitih profila, traže formiranje nezavisne stručne komisije koja bi utvrdila sve posledice NATO bombardovanja SRJ po životnu sredinu i zdravlje građana – gde je bezbedno sejati, gde vodu piti.
“Niko od nas ne tvrdi da će biti katastrofalne posledice niti da smo u pravu. Možda su drugi u pravu koji kažu super što je tri tone žive otišlo u Dunav, osiromašeni uranijum je fenomenalan, možda da nas ponovo bombarduju ja ne znam rezultate, ali samo struka može da da prave rezultate, a političari su dužni da daju taj odgovor narodu”, navela je Danica Grujičić, neurohirurg.
NATO je otkrio da je 1999. bacio preko 30 hiljada projektila sa osiromašenim uranijumom, Vojska Jugoslavije izbrojala je čak 50 hiljada.
Ukoliko se dokaže prisustvo uranijuma u zemlji, hrani, vodi, pa i u ljudima, opasnost je večita, s obzirom na to da je vreme poluraspada neverovatnih četiri i po milijardi godina.
Mirjanin suprug koji je kao i ona bio stručnjak za eksploziv umro je od raka.“Ljudi koji to udahnu imaju problem što deo te uranske prašine ide van organizma a deo ostaje i remeti ćelije i to dovodi do malignih oboljenja”, navela je Mirjana Anđelković Lukić, stručnjak za eksploziv.
Inicijativa da nezavisni stručnjaci ispitaju šta su iza sebe ostavile nato bombe predata je ministarstvu za rad i tamo za sada ćute.
Potpisnici tvrde da podaci o tim posledicama, koje su tokom godina merili i beležili razni stručnjaci, već postoje. Njihov zahtev ubrzo će kažu stići i na adresu drugih ministarstava, premijera i predsednika države.
