Zahvaljujući požrtvovanju porodice, predanosti nastavnika, pomoći kolega i ličnoj snalažljivosti, Stefan Pantić je na putu da ostvari svoje snove
Majka, držeći sina podruku, malo pogrbljena, nagnuta ka njemu, smerno, kao da prvo premerava tlo pod sobom pa zakorači, svakodnevno pešači centralnim beogradskim ulicama. Reklo bi se, došla kod sina, studenta iz provincije, pa joj on pokazuje grad. Vodi je kroz velegrad, polako, nežno, strpljivo, kao u usporenom filmu.
Sin jeste student iz provincije, treća godina Fakulteta muzičke umetnosti, odlične ocene, uspešan, talentovan... Ali - slep! Majka ide svuda s njim, vodi ga do fakulteta i nazad, do menze na ručak, u šetnju, u nabavku, svuda gde zatreba. Živi sa sinom u studentskom domu.
Stefan Pantić iz Aranđelovca pohađao je Osnovnu školu za slepe „Veljko Ramadanović“ u Beogradu i bio smešten u internatu pri školi, a kad je trebalo da krene u srednju muzičku, majka Gordana, keramičar po struci, dala je otkaz posle dvadeset i dve godine rada i preselila se sa sinom u prestonicu.
MAJKA
„Odlučili smo - mora da se školuje dalje. Uradićemo sve!“, kaže majka.
Iznajmili su stan u Zemunu kako bi bio blizu škole „Kosta Manojlović“, gde je Stefan nastavio školovanje. Otac i stariji brat ostali su u Aranđelovcu.
„Neko mora da zarađuje“, smeška se Gordana onim čudnim osmehom iza kojem se uvek skriva neka oporost... CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Avalski toranj kakvog još nikada niste videli! Ekskluzivni snimci iz vazduha koji ostavljaju bez daha!
