Najnovije vesti

EVROPSKI PARLAMENT OŠTRO KRITIKOVAO STANJE U MEDIJIMA U SRBIJI: Regulatorna tela i tužioci tolerišu napade na novinare
Foto EPA, Foto: EPA

Rezolucija Evropskog parlamenta

EVROPSKI PARLAMENT OŠTRO KRITIKOVAO STANJE U MEDIJIMA U SRBIJI: Regulatorna tela i tužioci tolerišu napade na novinare

Društvo
19:41h

Evropski parlament usvojio je danas rezoluciju o Srbiji u kojoj je istakao nedostatak medijskih sloboda, netransparetnost u državnom finansiranju medija i napade i pritiske na novinare.

Oni su iskazali nezadovoljstvo radom Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i istakli da je neophodno ojačati nezavisnost ove institucije, jer se govor mržnje često toleriše u medijima a njime se, kako je navedeno, retko bave regulatorna tela i tužioci.

Novinari nisu sigurni za svoja radna mesta, a uređivačka politika koja favorizuje tabloidizaciju i objavljivanje neproverenih, nepotvrđenih ( ili čak lažnih) informacija, ne ide u smeru poboljšanja novinarskih standarda.

Evropski parlament u rezoluciji izražava zabrinutost zbog "pretnji, nasilja i zastrašivanja novinara".

"Informacije cure ka medijima, npr. o istragama koje su u toku, ugrožavajući ličnu sigurnost novinara i udar su na privatnost. Istrage i pravosnažne presude zbog napada i zastrašivanja novinara su retke", piše u rezoluciji.

Da bi se rešili nedostaci koji su ovde navedeni u narednom periodu Srbija treba posebno da:

- stvori pogodno okruženje u kom se sloboda izražavanja može ostvarivati bez ometanja, a pretnje, fizički napadi, podstrekavanje na nasilje i slučajevi ugrožavanja privatnosti novinara i blogera propisno ispraćeni od sudske vlasti i javno osuđeni;

- osigura punu primenu medijskih zakona i učiniti Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u potpunosti operativnim kako bi podržalo uredničku nezavisnost u medijima;

- osigura adekvatno finansiranje javnih servisa i uređivačku nezavisnosti, kako bi bili podržani u služenju javnom interesu;

- omogući finansiranje iz državnih resursa u okviru sufinansiranja medijskih sadržaja koji služe javnom interesu, u skladu sa postojećim zakonodavstvom kako bi osigurala transparentnost i jednake mogućnosti.

Evropski parlament izražava zabrinutost jer su neke krivične prijave podnete, ali pravosnažne presude su i dalje retke.

"Produžena policijska zaštita za nekoliko novinara i aktivista društvenih medija nastavlja se, bez ikakvih opipljivih akcija preduzetih za uklanjanje razloga zbog kojih su uvedene ove sigurnosne mere, što ih ozbiljno otežava u vršenju svoje profesije. Komisija formirana radi razmatranja nerešenih slučajeva ubijenih novinara iz 1999. i 2001. godine, nije napravila dalji napredak u istrazi dva ubistva, dok je suđenje za ubistvo jednog izdavača u toku", stoji u rezoluciji.

Često je, navodi se u dokumentu, objavljivanje ličnih podataka i spekulacija koje štete pretpostavci nevinosti a nije bilo napretka u istragama protiv napada na pojedine internet sajtove koji su se desile od 2014. godine.

"Potrebni su ozbiljni napori da bi se identifikovali i krivično gonili osumnjičeni za kršenje internet sloboda. Medijsko zakonodavstvo koje je uspostavljeno od 2014. još nije u potpunosti implementirano", piše u dokumentu.

Evropski parlamentarci kažu da u prošloj godini Srbija nije postigla nikakav napredak što se tiče slobode izražavanja.

"Srbija je postigla određeni nivo priprema u vezi sa slobodom izražavanja. Međutim, u prošloj godini nije postignut bilo kakav napredak. Opšte okruženje nije pogodovalo potpunoj primeni ovog prava. Zakonodavni paket u medijskom sektoru još uvek čeka da bude u potpunosti implementiran. Privatizacija državnih medija nije dovela do veće transparentnosti vlasništva ili izvora finansiranja, uključujući i državno finansiranje. Sufinansiranje medijskih sadržaja kako bi se ispunile obaveze od javnog interesa treba sprovesti u skladu sa zakonodavnim okvirom, koristeći transparentne i pravične procedure, a bez mešanja državne uprave, posebno na lokalnom nivou", piše u dokumentu koji je eksluzivno dostavljen Kuriru.

Rezolucija se dotakla i privatizacije državnih medija, navodeći, da još nije u potpunosti završena, i da nije osigurala transparentnost vlasništva ili povećala raznovrsnost informacija dostupnih javnosti.

"Sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu treba učiniti transparentnijim, na nacionalnom i lokalnom nivou. Što se tiče pristupa informacijama od javnog interesa državnih organa, državne službe često pribegavaju plaćanju novčanih kazni umesto davanju traženih informacija", navodi se u rezoluciji.

Evropska rezolucija naglašava da je sprovođenje legislative u vezi sa Regulatornim telom za elektronske medije (REM) nepotpuno, s obzirom da nisu imenovani svi članovi njegovog saveta.

"Postupak imenovanja članova REM-a treba da bude oslobođen političkog uticaja. Procena REM-a o usklađenosti delovanja medija sa zakonskim odredbama tokom izborne kampanje u aprilu 2016. i dalje se čeka", stoji u dokumentu i dodaj da je "Savet za štampu povećao svoje napore da evidentira i nametne kazne zbog kršenja profesionalnih standarda u štampanim medijima i zabeležilo povećan broj kršenja Novinarskog kodeksa, pre svega u vezi istinitosti objavljenih informacija.

Parlamentarci ističu da politički i ekonomski uticaj na medije nastavlja da predstavlja izvor brige, a neformalni pritisak na uređivačku politiku vrši se kroz distribuciju sredstava za oglašavanje.

"Što se tiče slobode izražavanja, situacija se nije poboljšala. Postoji potreba da se održi i neguje prostor za politički dijalog, kritičku diskusiju, debatu i ispoljavanje različitih mišljenja kako u glavnim medijima, tako i na društvenim mrežama. U vezi sa predizbornom kampanjom, pristrasna medijska pokrivenost, neprikladna prednost koju su imale vladajuće stranke i nejasne razlike između državnih i partijskih aktivnosti izazvale su poremećaje u izveštavanju o kampanji. Politička kontrola nad medijskim sektorom rezultirala je široko rasprostranjenom samocenzurom, dok je efikasan mehanizam za praćenje medijskog ponašanja tokom kampanje izostao. Govor mržnje često se toleriše u medijima i njime se retko bave regulatorna tela ili tužitelji. Izjave državnih zvaničnika u vezi sa istraživačkim radom novinara nisu doprinele stvaranju okruženja u kom se sloboda izražavanja može sprovoditi bez prepreka", piše u dokumentu.

"Izveštavanje medija zasnovano na anonimnim izvorima, koje otkriva detalje o istrazi, ili najavljivanje hapšenja, i dalje podriva poverenje u pravosudne institucije, krši standarde zaštite ličnih podataka i osporava pretpostavku nevinosti. Uopšteno, vlasnici medija i vrhunsko redakcijsko osoblje treba da posvetiti više pažnje poštovanju profesionalnih standarda uz podršku Saveta za štampu.

(Kurir.rs)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI UŽIVO : Kako se proganjaju nezavisni novinari u Srbiji?

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...