Agencije koje u ime banaka, mobilnih operatera i preduzeća pozivaju dužnike mogu krivično da odgovaraju ako im prete i ucenjuju ih ili zovu njihovu decu, komšije i rođake
Građani koji iz bilo kog razloga upadnu u finansijsku krizu zbog koje nisu u stanju da redovno plaćaju rate za kredite, tarifne pakete mobilnih operatera ili druge račune trebalo bi da znaju da uterivači dugova nemaju pravo da im prete, maltretiraju ih i ucenjuju.
Naime, banke, mobilni operateri i preduzeća sve češće angažuju agencije za naplatu potraživanja da u njihovo ime nateraju dužnike da plate zaostale obaveze, ali pozivi ovih agenata neretko postaju noćna mora građana. Među njima je i naša čitateljka, samohrana majka Jovana Milošević, koja nam se požalila da od uterivača trpi pravu torturu.
- Svesna sam da dug za mobilni telefon koji sam kupila ćerki za 18. rođendan moram da izmirim i od toga ne bežim. Ali uterivači me zovu skoro svaki drugi-treći dan, ne biraju vreme, a ni rečnik. Najčešće zovu kad sam na poslu, što je vrlo frustrirajuće jer ceo neprijatan razgovor slušaju i moje kolege. Prete da će mi blokirati platu ili doći u kuću da zaplene stvari. Iako ih uveravam da ću dug platiti čim legne plata, oni me još 15 puta zovu i prete mi da će zbog dodatnog kašnjenja dug biti povećan - priča očajna Jovana.
Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva ističe da uterivači dugova na taj način čine krivično delo i da građani treba da ih prijave prvo onima koji su ih angažovali, a potom i NBS ili policiji.
- Oni moraju da se pridržavaju istih zakonskih normi kao banka ili operater. Uslovi naplate ne smeju da budu gori od onih koje klijent već ima, odnosno ne smeju da traže više novca nego što iznosi dug. U komunikaciji ne smeju da prete, budu vulgarni, ucenjuju, ne smeju da se služe elementima iznude, jer sve to predstavlja krivično delo - kaže Gavrilović. On dodaje da je nezakonito i zvanje rodbine i razgovori s maloletnom decom i komšijama i napominje da kompanije nikako ne bi trebalo da zovu telefonom dužnika, već da mu se prvo obrate pisanim putem.
- Ako ne dođe do realizacije naplate, tek onda bi trebalo da preduzimaju druge zakonske radnje - kaže Gavrilović. On upozorava i da uterivači dugova od mobilnih operatera mogu i da otkupe dug, a od banaka ne smeju, već za njih mogu uslužno da zovu klijente i naplaćuju dugove.
Stav advokata
UTERIVAČI SU U SIVOJ ZONI
Advokat Vojin Biljić ističe da je diskutabilno koliko je postojanje agencija za uterivanje dugova u Srbiji legitimno:
- Pravnu pomoć kompanijama i bankama treba da pružaju advokati i ne vidim nijedan osnov po kom oni moje lične podatke, uključujući i broj telefona, daju na uvid trećim licima koja nisu njegovi punomoćnici. Angažovanje uterivača je skandalozno i predstavlja sivu zonu, a cilj im je da se građani uplaše. Ako zovne rođaka i kaže da imate dug, on narušava i vaše pravo na privatnost, što predstavlja povredu ustavnog prava.
ČIME SE SVE SLUŽE UTERIVAČI
- Kada nameravate da platite dug
- Ukoliko ne platite dug, biće pokrenuta tužba
- Izvršitelji će vam doći na vrata
- Biće vam zaplenjena imovina
- Nećete moći nikad da podignete kredit
- Nećete moći da otvorite tekući račun
- Zvaćemo vas ponovo
ŠTA JE NEZAKONITO
- Učestali pozivi s pritiskom i pretnjama
- Ucenjivanje
- Razgovarati s maloletnom decom dužnika
- Zvati komšije i prijatelje dužnika
- Neovlašćeno prikupljati podatke
- Neovlašćeno snimati razgovore
- Lažno uvećavati dugove
- Tražiti od članova dužnikove porodice da izmire njegova dugovanja
- Tražiti od članova porodice preminulog dužnika da plati dugovanja dok sud ne odredi naslednike
KAKO SE ZAŠTITITI OD UTERIVAČA
- Banci, mobilnom operateru ili preduzeću kome dugujete pošaljete pisanu žalbu na rad agencije
- Ako vam banka kojoj dugujete ne odgovori, obratiti se NBS
- Obratiti se povereniku za informacije od javnog značaja zbog zloupotrebe podataka
- Podneti krivičnu prijavu za zlostavljanje, mučenje, iznudu, nezakonito snimanje razgovora i neovlašćeno prikupljanje podataka
Kurir / Slavica Tomčić
Foto: Shutterstock, Fonet, Marina Lopičić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Ko će odgovarati zbog ‘Beograda na vodi’ ?
