U skupštini Srbije u četvrtak počinje rasprava o Izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će državljanima Evropske Unije otežati kupovinu domaće zemlje.
Zakon u parlament stiže u cajtnotu jer je rok za njegovo usvajanje 1. septembar - tada prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju na snagu stupa deo liberalizaciji trgovine poljoprivrednim zemljištem. Ali, šta se radilo do sada i zbog čega se zakon usvaja po hitnoj proceduri kada je bilo sasvim dovoljno vremena za javnu raspravu?
Okrugli sto koji to zapravo nije ili javna raprava koje nije ni bilo? Ministar se sastao sa predstavnicima poljoprivrednih udruženja - kaže da je ovo "ko zna koji sastanak u nizu". Ipak, priznaje da sastanci nisu isto što i javna rasprava koja je obavezna u proceduri donošenja zakona.
"Mi smo radili dosta na tome samo to nije bilo u javnosti", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.
N1: Dakle, nemate odgovor na pitanje zbog čega u vašem mandatu nije bilo javne rasprave?
Ministar: "Možete ovako da me pitate još šest puta, ja sam vama dao odgovor na pitanje.
N1: Pa, niste.
Ministar: "To vi smatrate... Molim vas, drugo pitanje! Pa javne rasprave nije bilo, jednostavno takva je odluka Vlade doneta da ne bude javne rasprave i tačka!"
Nedostatak rasprave, međutim, ne brine poljoprivrednike koji su debatovali sa ministom - oni su konsultovani te su i predlogom zakona zadovoljni.
"Vi i ne znate možda se mi sastajemo nedeljno, mesečno ili bilo kako... U svakom slučaju, mi održavamo kontakte i mi smo tu da ukažemo na probleme ali i damo predloge za rešavanje tih problema", kaže Zoran Milićević, predsednik Saveza proizvođača agroprivrede Srbije.
To bi trebalo da mogu svi zainteresovani ali s obzirom da je postupak hitan - opozicioni poslanici će to pokušati u velikoj sali skupštine u danu za raspravu.
"Vidimo da Srpska napredna stranka i njen lider Aleksandar Vučić, ujedno i nažalost predsednik Srbije beže od javne rasprave, beže od debate, beže od televizijskih duela, čak beže i od rasprave u plenumu, tj. u parlamentu čija reč sama kaže da ovde treba da se debatuje", rekao je Radoslav Milojičić Kena iz Demokratske stranke.
Da Srbiji treba ovaj zakon - zna se od 2008. godine, odnosno od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, podseća novinar Goran Đaković, urednik magazina "Agrobiznis".
"Činjenica da jeste urađeno sve na brzinu jer zakon nije prošao adekvatnu javnu raspravu, ali mislim da se o zakonu dosta govorilo i uopšte da se ta tema nametala poslednje dve, tri godine. Kod nas je uvek sve hitno, sad, odmah, biramo Vladu u 5 do 12, pa zašto ne bismo i ovaj zakon?", kaže Đaković.
A zakon se svakako i donosi u "5 do 12" mada je izvesno da neće stići da stupi na snagu do 1. septembra kada je rok već koji dan kasnije.
Ovaj takozvani hitan zakon svakako nije usamljeni slučaj. Prema podacima Otvorenog parlamenta - sve ih je više od 2010. godine. Konkretno - 51 od ukupno 88 donetih zakona u 2016. godini i 6 od 36 donetih 2017. godine, za sada. Po pravilu, predlagač ovih zakona je Vlada Republike Srbije.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Kako je premijerkin brat zgrnuo milione evra, otkad je Ana na vlasti?
