Najnovije vesti

PREVARA! EVO KOLIKO SU ZAISTA PLAĆENI ZAPOSLENI U SRBIJI: Najveći broj radnika ima platu samo 250 evra!
Foto: Fonet

Prevara Koliko su zaista plaćeni zaposleni u Srbiji

PREVARA! EVO KOLIKO SU ZAISTA PLAĆENI ZAPOSLENI U SRBIJI: Najveći broj radnika ima platu samo 250 evra!

Društvo

Većina zaradu je nešto iznad minimalca, koji je oko 24.000, pa do 36.000 dinara! To zna cela Srbija, kaže Zoran Vujović, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije
 

Najveći broj radnika u Srbiji prima platu koja je između 24.000 i 36.000 dinara, ili između 200 i 300 evra, što je i duplo manje od 48.000 dinara, koliko zvanično iznosi prosečna zarada.

U Srbiji ima oko dva miliona zaposlenih, od čega je oko pola miliona u državnom sektoru, u kojem se plate, prema zvaničnoj statistici, kreću od 42.000 do 67.000 dinara. Ostalih milion i po radnika teško da se može pohvaliti ovakvim prosekom. Izvan proseka su IT sektor, gde su zarade, prema zvaničnoj statistici, i do 170.000 dinara, zatim bankarski sektor, konsultantske firme, duvanska industrija. Naravno, i ovde su prave prosečne plate niže od zvaničnih, ali su ipak veće od 200 i 300 evra.

U proseku sarma

Zoran Vujović, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, kaže za Kurir da je valjda svima jasno da zvanična prosečna plata od 48.000 dinara samo statistika, koju najbolje ilustruje izraz da kad jedni jedu meso, a drugi kupus, statistika kaže da se u proseku jede sarma.

- Možda je to prosek u državnim firmama, a koliki je prosek u stranim firmama, u „Juri“ ili „Fijatu“, svi znamo. Najveći broj ljudi ima platu nešto iznad minimalca, koji je oko 24.000, pa do 36.000 dinara! To zna cela Srbija - kaže Vujović i dodaje da bi preduzetnici povećali plate kad bi se smanjili fiskalni i parafiskalni nameti koje naplaćuje država i kojih ima više od 400.

foto: www.ien.bg.ac.rs

Marko Vladisavljević iz Instituta ekonomskih nauka objašnjava za Kurir da je prosečna plata, kao i drugi prosečni indikatori, osetljiva na visoke plate, na primer direktora državnih firmi ili velikih privatnih kompanija. Takvih plata ne mora da ima mnogo, dodaje on, ali one prosečnu vrednost povlače nagore.

Rade bez ugovora

- Prosečna zarada je više indikator gde se stvari kreću, da bi se videlo kako korigovati neka druga davanja, na primer socijalnu pomoć ili penzije. Distribucija zarada je uvek takva da je najveći broj plata između minimalne i prosečne, a manji iznad prosečne. Takođe, prosečna plata uzima u obzir samo formalnu privredu, a ne i sivu ekonomiju, to jest one koji rade bez ugovora ili u firmi koja nije registrovana, gde su plate mnogo niže - objašnjava Vladisavljević.

Socijalno-ekonomski savet

O MINIMALCU OPET 4. SEPTEMBRA

Socijalno-ekonomski savet juče je održao sastanak na kojem su država, sindikati i poslodavci pregovarali o minimalnoj ceni rada. Sindikati, prema nezvaničnim informacijama, traže da se radni sat poveća sa 130 na 156 dinara, a poslodavci su spremni da prihvate samo 137 dinara.

Juče nije bilo nekog konkretnog dogovora, osim da se naredni sastanak održi u ponedeljak, 4. septembra.

Kurir / Vladimir Spasić

Foto: Fonet, www.ien.bg.ac.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...