Božidar Filipović (53), koji je u utorak uveče spalio svoj skupoceni "porše kajen" iz revolta prema "Parking servisu", aktuelnoj vlasti koja ga, kako tvrdi, pritiska i uništava, ali i zbog toga što je ponovo odbijen za srpsko državljanstvo, odlučio je da sebi oduzme život ako mu državni organi ne izađu u susret i ne reše taj problem.
Filipović za Kurir objašnjava da je "zatočenik Srbije" u kojoj živi decenijama, a od januara nema nikakva validna dokumenta jer je ponovo odbijen za državljanstvo Srbije. Kako navodi, on samo želi da prekine tu agoniju i ostvari svoja građanska prava, da dobije bilo kakav zvanični papir sa kojim bi mogao da raspolaže svojim višemilionskim kapitalom, koji mu je neophodan za poslovanje i svakodnevni život, njega i njegove porodice, ali i zbog lečenja od dijabetesa.
"Rođen sam u Crnoj Gori 1965. godine, a u Srbiji živim od 1978, imam srpski matični broj ceo život praktično. A agonija je počela kada se Crna Gora 2006. otcepila i postala samostalna država.
Pošto sam do tada imao uredna državljanstva i pasoš dotadašnjih država ja sam podneo zahtev za državljanstvo Srbije, a 2010. su mi saopštili da stičem sve uslove za to, da bi me 2011. prvi put odbili. Potom sam ponovo podneo zahtev i čekao sam sve do januara ove godine.
Doživeo sam šok kada su mi rekli da sam ponovo odbijen. Od tada ja u Srbiji živim ilegalno, moj predmet nije rešen, nemam nikakva važeća dokumenta i ne mogu da raspolažem svojim sredstvima, jer mi je od januara istekla i lična karta. Četiri puta dnevno primam insulin, sada nemam pare ni za lekove, drug mi je pozajmio novac za njih.
Deca mi gladuju, ne mogu ni na njih da prenesem nešto jer nemam dokumenta da bih upravljao svojom imovinom, blokiran sam skroz, iako ne postoji nijedan razlog zbog kog mi ne bi dali državljanstvo. Čak je i moja supruga, koja je inače iz Hrvatske, preko mene svojevremeno dobila državljanstvo, a za sve ove godine redovno plaćam porez i izmirujem obaveze prema državi", kaže Filipović.
Naš sagovornik dodaje da sumnja da je žrtva vladajuće partije zbog svog bogatstva, ali i zbog toga što je blizak sa Demokratskom strankom.
"Restoran "Pjetro del Oro" mi ne radi još od 2012. kada je SNS došao na vlast. Došli su mu ljudi u crnim uniformama i pretili, rekli su mi "Od danas je drugačije". Ja sam lokal onda zatvorio na svoju ruku, otpustio sam 22 radnika jer nisam želeo da trpim reketiranje, tvrdi Filipović.
On dodaje da su pretili i njegovoj ženi da bi ćutao.
"Presrela ju je službena "Škoda" kod trafike i ljudi iz nje su joj rekli da ako ja ne ćutim da će joj pobiti decu. Ona je od stresa isekla vene i trovala se. Bacali su mi i bombu 2015. pred ulaz u zgradu, sin mi je za dlaku izbegao smrt. Zna se ko je to uradio, ima snimak na kom se jasno vidi počinilac. Ovoj vlasti je jednostavno cilj da mi otmu sve i da me eliminišu. Ovo smatram i čistim revanšizmom jer sam blizak sa Demokratskom strankom, bio sam dobar i sa Zoranom Đinđićem, Tadićem, Đilasom...", zaključuje Filipović.
Tragedija Sinovac Božidara Filipovića, Saša Filipović, poginuo je u Peći za vreme sukoba na Kosovu i Metohiji. - Ubio ga je metak iz snajpera. Žena mu se porodila posle njegove smrti, njegovo dete nikada oca nije videlo. Dobio je kasnije ulicu na Resniku. Eto, takvi smo mi Srbi iz Crne Gore - kaže Filipović.
Otac visoki sveštenik
Božidar Filipović ističe da mu je otac Mišur rođen 1885. i da je njega dobio sa 80 godina. Kako kaže, bio je ugledni građanin Crne Gore, Srbin pravoslavac i visoki sveštenik koji je imao svoj manastir. Sa posebnim ponosom navodi da mu se otac borio u čuvenoj Mojkovačkoj bitki i da je bio jedan od najbližih ljudi serdara Janka Vukotića. - Tu se branilo Srpstvo, a šta sam ja danas, čiji sam potomak? Sirijski možda ili engleski, koji dobijaju naša državljanstva i pasoše preko noći. I ja sam se borio za Srbiju i bio ranjavan tokom ratova devedesetih u Hrvatskoj - kaže Filipović.
Kurir.rs/Aleksandar Bečić
