Najnovije vesti

KURIR VAM DARUJE IKONU SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG: Molite mu se čistog srca, izlečiće i najteže bolesnike!
Foto: Dragan Kadić

pravoslavne ikone na dar

KURIR VAM DARUJE IKONU SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG: Molite mu se čistog srca, izlečiće i najteže bolesnike!

Društvo

Kurir vam danas daruje ikonu sveca koji leči bolesti - Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac

Sveti Vasilije Ostroški je svetac poznat po čudima izlečenja najtežih bolesnika. Njegovo sveto telo u celosti počiva u ostroškoj isposnici, nepodložno zakonu truljenja više od 300 godina.

 

foto: Kurir

 

Ne mogu se izbrojati razna čudesa koja je Gospod preko njega učinio i koja svakim danom čini i pokazuje nad svakim onim koji dolazi i traži pomoć posredstvom ovog velikog svetitelja, jerarha i učitelja pravoslavne vere.

 

Ostroški monasi u riznici čuvaju beleške brojnih čuda, a neke od njih objavio je jeromonah Gavrilović:

 

Čudo izlečenja teške paralize zanatlije iz okoline Nikšića, izlečenje devojke iz Bara koja je iznenada obolela od nervne bolesti, a kojoj nijedan lekar nije mogao da pomogne, izlečenje devojke iz Niša obolele od teške bolesti pluća...

 

 

Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama, a njegova bezbrojna čuda prepričavaju se širom sveta.

 

U manasti Ostrog dolaze ljudi i drugih veroispovesti, koji pred moštima Vasilija Ostroškog traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.

 

Sveti Vasilije Čudotvorac rođen je kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići, u Hercegovini, 1610. godine.

 

U strahu od danka u krvi, roditelji su ga još sa dvanaest godina poslali u manastir Zavalu gde je njegov stric bio iguman.

 

1638. godine odlukom Svetog sinoda u Peći, rukopoložen je za mitroplita hercegovačkog.

 

Pošto su Turci razorili manastir Tvrdoš, Sveti Vasilije se seli na manastir Ostrog, gde je i preminuo 1671. godine.

 

Njegove mošti se tamo čuvaju do dana današnjeg, a u moć isceljenja veruju podjedanko narodi svih vera.

 

Srpska pravoslavna crkva ovog velikog sveca praznuje 12. maja.

 

 

Iz stene pored koje se Sveti Vasilije upokojio, kasnije je izrasla vinova loza, iako u steni nema zemlje.

 

Život Svetog Vasilija bio je u Bogu i sazdan po Hristu. Kada se Vasilije upokojio njegova kelija bila je obasjana svetlošću. Tada je narod počeo da dolazi na njegov grob i moli se.

 

Prema predanju, sedam godina posle smrti Svetog Vasilija, tadašnjem igumanu manastira u Župi kod Nikšića javljao se često u snu. Jedne noći rekao mu je da dođe u Ostrog i otvori njegov grob. Tako je i uradio, a telo Svetog Vasilija našli su očuvano i mirisalo je na bosiljak.

 

Bio je smatran za svetitelja i još tokom života, a kako je vreme odmicalo posle njegove smrti sve više vernika dolazilo je po utehu i spas. Sada na Ostrog dolaze i ljudi drugih veroispovesti iz raznih krajeva sveta.

 

Manastir je dobio ime po brdu koje se uzdiže iznad njega i podeljen je na Gornji i Donji Ostrog, gde vernici dolaze na poklonenje svetitelju, posebno na Dan Svetog Vasilija i praznik Duhova, 50 dana po Vaskrsenju.

 

Ovaj manastir samo tokom leta obiđe oko 300.000 vernika što ga svrstava u najveće pravoslavno svetilište na području cele Evrope.

 

U Gornjem manastiru nalaze se dve crkvice. Gornja je posvećena Časnom krstu, a druga (donja) Vavedenju Presvete Bogorodice. Gornju je podigao 1605. godine jeromonah Isaija iz sela Popa kraj Nikšića, s blagoslovom mitropolita Vasilija, a živopisana je 1667. godine. Za donju se ne zna tačno kada je sagrađena. Po jednoj verziji narodnog predanja, podigli su je isposnici koji su tu živeli pre Svetog Vasilija.

 

Po drugoj verziji, koju je još Vuk Karadžić zabeležio po rečima ostroškog arhimandrita Nikodima Raičevića, crkvu je sagradio mitropolit Vasilije.

I ova je crkvica živopisana, verovatno kad i gornja (1667. godine). U njoj počivaju mošti Svetog Vasilija.

 

Mesto na kome se nalazi Donji manastir ranije se zvalo Kosjeradići ili Goseradići.

 

Kad je mitropolit Vasilije kupio ovo i nešto od okolnog zemljišta, on je u blizini te crkve podigao ambar i kuću za mlađe, te od svega toga kasnije postade manastir - Donji manastir Ostrog.

 

(Kurir.rs/Foto: Dragan Kadić)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...