Smrtna kazna u Srbiji ukinuta je pre 11 godina, ali najnovija istraživanja pokazuju da čak više od 50 odsto građana želi da zločinci koji su počinili najmonstruoznija krivična dela budu ubijeni!
Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana za pravna lica lišena slobode, ističe da su ovo alarmantni rezultati i dodaje da već pet godina u Srbiji raste podrška uvođenju smrtne kazne.
Emotivne reakcije
- Istraživanje je pokazalo da čak dve trećine ispitanika koji imaju stav o smrtnoj kazni podržava ponovno uvođenje ove vrste sankcije, odnosno da je preko 50 odsto svih ispitanika za smrtnu kaznu - ističe Janković i naglašava da je ovo nedopustivo u modernom društvu, u kojem bi trebalo da važi princip neprikosnovenosti ljudskog života i zaštite ljudskog dostojanstva.
Sa ovim se slaže i advokat Branislav Tapušković, koji je tokom 50 godina duge karijere branio više osoba osuđenih na smrtnu kaznu. On kaže da se za advokaturu odlučio upravo da bi se borio protiv ovakvog vida sankcionisanja.
- Ovo istraživanje ne čudi, jer su ljudi u sebi od pamtiveka imali želju za odmazdom. Javno mnjenje ima tendenciju da osuđuje svakog ko je optužen za najteža krivična dela i pre nego što se utvrde sve okolnosti zločina i da li je optuženi uopšte kriv. Želja za odmazdom tinja u čoveku i ona je prirodna, ali država jednostavno nema pravo da oduzme ničiji život.
Psiholog Žarko Trebješanin kaže da je bitan trenutak u kojem se sprovodi anketa, jer građani često počnu više da podržavaju smrtnu kaznu nakon što se dese neki gnusni zločini:
- Nakon izuzetno morbidnih ubistava, ubistava dece, silovanja, građani impulsivno i emotivno reaguju. Međutim, čovek ne može sebi dodeliti ulogu da oduzima život. On nije bog. Ne može onaj koji nije dao život da život oduzima.
Doživotna robija
Međutim, advokat Nebojša Milosavljević kaže da je naš kazneni sistem možda zaista preblag i da bi stručnjaci trebalo da bar porazmisle o uvođenju doživotne kazne zatvora:
- Stručnjaci bi trebalo da razgovaraju o ovoj temi, jer postoje zločinci koji su zaista počinili gnusna krivična dela i koji zaista možda ne zaslužuju da žive u društvenoj zajednici. Smrtna kazna je nezgodna, jer uvek postoji mogućnost da sud napravi grešku i osudi nevinog, pa je zato doživotna kazna zatvorom možda najbolja alternativa.
Ružica Kantar
Toma Fila
NE MOŽEMO TAKO U EVROPU
Advokat Toma Fila smatra da u Srbiji neće moći da se vrati smrtna kazna jer je, kako kaže, naša zemlja u Savetu Evrope i prijem u EU u tom slučaju ne bi bio moguć.
- Turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu je čak rečeno da zaboravi na Evropu ako uvede smrtnu kaznu - ističe Fila i dodaje da razume porodice žrtava, jer njima 40 godina za ubijanje najmilijeg nije dovoljno.
ČINJENICE
Smrtna kazna u Srbiji je primenjivana od 1804. do 2006. godine
U prvim decenijama 19. veka smrtna kazna u Srbiji je primenjivana za ubistvo, krađu, političke delikte, čedomorstvo, pa čak i za preljubu
Do 1842. za ubice je bila propisana „ekvivalentna“ smrtna kazna, što znači da je ubica bivao ubijen na isti način i istim oružjem kao i žrtva
Od 1889. do 1914. u Srbiji je osuđeno na smrt 600 lica, a pogubljeno njih 344
Poslednja smrtna kazna izvršena je 14. februara 1992. nad Johanom Drozdekom, zbog svirepog ubistva šestogodišnje devojčice
KAKO SE SVE IZVRŠAVALA KAZNA U SRBIJI
Streljanje
Vešanje
Lomljenje točkom
„Mrtva šiba“ - prolaženje kroz špalir vojnika koji šibaju
Odrubljivanje glave
Nabijanje na kolac
