U seriji Senke na Balkanu kozaci su predstavljeni kao glavni dileri opijuma. Kurir vam donosi ekskluzivnu priču o drogi i Srbima. Evo kako su opojne supstance stigle kod nas, a ko su bili prvi narko-dileri...
Opijum su u Srbiju, kao i mnogo šta drugo, doneli Turci. Ali kokain je stigao u prtljagu Rusa koji su pobegli od Oktobarske revolucije
Osim što je bio prvi srpski ratni reporter, i izdavač prvih naših modernih dnevnih novina, Pera Todorović bio je i prvi registrovani narkoman u Srbiji!
Kao politički izgnanik u Parizu, on je u dvadeset sedmoj godini (1879) oboleo od ehinokukusa, pantljičare u jetri, i ta ga je ozbiljna nevolja mučila nekoliko narednih decenija, sve do smrti. Da bi se izborio sa jakim bolovima, bio je prinuđen da uzima morfijum, i brzo postao zavistan, što su na ružan način koristili svi njegovi potonji politički i lični protivnici.
Opijum je na Balkanu, inače, bili prisutan i zantno ranije, a doneli su ga, pored ostalih stvari, Turci,ali su ga gotovo isključivo oni i koristili...
Kokain, opet, u Beograd doneli su Rusi.
Posle Oktobarske revolucije 1917. godine, preko dva miliona ljudi izbeglo je iz Sovjetske Rusije, da novo stanište nađe u gotovo svim evropskim državama, i na svim kontinentima. Zahvaljujući, u prvom redu, predusretljivosti i razumevanju kralja Aleksandra Karađorđevića, oko 44.000 njih našlo je svoje novo utočište u Jugoslaviji. Među njima je mnogo njih bilo sa visokim obrazovanjem, mnogo istaknutih delatnika kulture, nauke, politike... U pretežno seljačku Srbiju doneli su i ugradili svoju kulturu, znanje i navike.
Dnevni list "Vreme" u broju od 25. maja 1925. godine, u tekstu pod naslovom "Tragedija jedne mlade devojke", piše: "Beli otov, takozvani kokain, satire se u ovom našem bučnom i tajanstvenom Beogradu. Njega najviše upotrebljavaju Rusi, koji su to zlo i doneli u našu zemlju. Gotovo u svim noćnim ruskim lokalima može se naći taj otrov iako se policija trudi da to spreči. Kokain uzimaju muškarci i ženske mladi i stari. A kakve posledice dolaze od njega, nije potrebno da objašnjavamo čitaocima, jer oni to vrlo dobro znaju."
Posledice se opisujuu kroz slučaj osmanaestogodišnje Danice koja je došla u Beograd na studije. Upoznala je ruskog oficira Aleksandra Novrockog, koji joj je dao kokain. "Tada je zbilja osetila neku promenu:bila je vesela i bezbrižna. I od tog dana ona je postala strastvena kokainistkinja. Sve pare davala je za kokain samo da ne bi ostala bez njega... Iz dana u dan uzimala je sve veće i veće doze."
A 7. avgusta 1938. dnevnik "Pravda" upozorava svoje čitaoce na novu pošast: "Mirihuama" - novo opasno sredstvo koje treba da zameni duvan. U tekstu se, međutim, to "novo sredstvo" ispravno naziva marihuanom, i piše da stanovnicima Meksika odavno bila poznata, ali da je "nedavno preneta u SAD, gde se za najkrae vreme katastrofalno proširila".
Nepotpisani autor primećuje da se "naročito troši" među univerzitetskom omladinom, i opisuje: "Pred školskim i univezitetskim zgradama šetaju se prodavci ove opojne droge i okupljaju oko sebe sve veći broj mušterija, jer ako je neko samo jedanput uzme, bude zahvaćen neodoljivom strašću za tom ubitačnom biljkom. Celokupna američka policija je mobilisana, pošto su gangsteri već stupili u pregovore da bi dobili monopolsko pravo prodaje marihuane."
Avet u duševnoj bolnici
"Danica je.. gutala beli otrov. Zbog toga je iz dana u dan postajala sve strašnija. Izgledala je kao avet, sa očima upalim i tamnim. Posledice tog belog otrova dovele su Danicu dotle da je pre desetinu dana upućena u duševnu bolnicu. Tamo sada izgleda kao kakvo strašilo", pisao je dnevni list "Vreme" o kokainu u Begradu 1925. godine.
(Kurir.rs/Momčilo Petrović)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO: Beograd pod policijskom blokadom! Zbog čega je centar grada bio opasna zona?
