Najnovije vesti

EKSKLUZIVNO! MEDIJSKI EKSPERT IZ UNESKA ZA KURIR: Tabloidi pokreću važne društvene teme!
Foto: Zorana Jevtić

direktor Odseka za slobodu izražavanja i razvoj medija Uneska GAJ BERGER

EKSKLUZIVNO! MEDIJSKI EKSPERT IZ UNESKA ZA KURIR: Tabloidi pokreću važne društvene teme!

Društvo

Imate izvanrednu istoriju istraživačkog novinarstva koje je obelodanilo mnogo toga što se krilo i to ljudi treba da cene, jer bi u suprotnom živeli u mraku.

Upravo su tabloidi ti koji pokreću mnoge teme od javnog značaja i zbog toga nipošto ne smeju biti neozbiljno shvaćeni u današnjem novinarstvu, ali i novinarstvu budućnosti, ističe u razgovoru za Kurir Gaj Berger, direktor Odseka za slobodu izražavanja i razvoj medija organizacije Unesko.

foto: Zorana Jevtić

Berger podseća na značajne rezultate srpskog istraživačkog novinarstva, bez kojeg bi, kako je podvukao, mnogi ljudi ostali u mraku, i poručuje da je sloboda medija sloboda svih ljudi.

Izraz sloboda medija u današnje vreme sve više zvuči kao fraza. Postoji li ona uopšte?

- Sloboda medija ne bi trebalo da se razlikuje od slobode pojedinca zato što svi imaju pravo na slobodu izražavanja. Ako govorimo o medijima, to je sloboda da se koristi internet i putem njega prenose informacije. Kada kažem da se bavim novinarstvom, ne bavim se ni tračevima, ni poezijom, ni govorom mržnje, već informacijama koje su u javnom interesu.

Kažete da se ne bavite tračevima. Ali koliko je, zapravo, u praksi teško plasirati ozbiljnu, a istovremeno čitaocima zanimljivu vest?

- Nisam dobar u širenju tračeva, ali ih ljudi vole. Ipak, od njih se ne može živeti, to je kao kada biste rekli: „Ja jedem samo sladoled“. Ja volim da kuvam i, verujte, može se napraviti vrlo ukusno povrće koje ne mora da bude dosadno, ne mora uvek da bude kuvano, postoje različiti načini da se pripremi. Isto je i sa internetom, postoje interaktivni kvizovi, igre, i sve ovo može da bude ozbiljna informacija, ne mora biti dosadno. To je dobro za demokratiju, ljude i život uopšte. Mislim da je važno za ljude da razumeju informaciono okruženje i da razlikuju istinu od propagande i glasina, zlonamerno od kvalitetnog novinarstva.

foto: Zorana Jevtić

Svedoci smo brojnih napada na novinare, pretnji, zastrašivanja, pa čak i ubistava. Neka od njih i do danas ostaju nerazjašnjena. Kako zaštititi novinare?

- Pre svega, odgovornost je vlasti da svi građani, samim tim i novinari, budu bezbedni. Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti novinarstvu, jer ima važnu društvenu ulogu. Novinarima se češće preti, češće se zastrašuju, pa čak i fizički napadaju nego obični ljudi koji mogu da razgovaraju u kafićima i ispoljavaju sporne stavove i time izazovu neku vrstu reakcije. Ali novinari su pod lupom javnosti i onih kojima možda ne odgovara da neke informacije procure u javnost, pa će se postarati da ih oni ne objave. S druge strane, i sami novinari moraju da budu obazrivi i ne izlažu se rizicima, kao što bi bilo u slučaju da stojite nasred puta i čekate da na vas naleti auto. Takođe, ne bi trebalo da otkrivaju mnogo iz svog privatnog života, jer će na taj način olakšati nekome da ih napadne. Treba da se suprotstave. Primera radi, mnoge novinarke primaju uvredljive poruke ili mejlove i na njih ne reaguju, eventualno ispričaju prijatelju. To nije legalno i zato to moraju da prijave. U javnosti je neophodno stvoriti atmosferu poštovanja novinara. Čak i ako se nekome ne sviđa njihov posao, to ne sme da preraste u fizičko ili psihičko zlostavljanje. Ako se novinari sami ne bore za svoju slobodu, ne mogu očekivati da će to neko učiniti umesto njih. Moraju da kažu javnosti: „Naša sloboda je i vaša sloboda.“ Ljudi bi trebalo, zapravo, da budu zahvalni novinarima, jer oni često rade prekovremeno i preuzimaju rizike kako bi preneli informacije javnosti.

(KURIR TV) KONFERENCIJA OEBS U BEOGRADU Ditman i Oricio: Digitalizacija je budućnost medija, ali nosi velike izazove

Pratite li srpske medije i kakvo je vaše mišljenje o njima?

- Vi imate izvanrednu istoriju istraživačkog novinarstva koje je obelodanilo mnogo toga što se do tada krilo i to ljudi treba da cene, jer bi u suprotnom živeli u mraku. Takođe, često postoji opasnost od mišljenja da tabloidi nisu relevantni za javnost. Naprotiv, možete biti i tabloid i veoma značajan u isto vreme. Možete nešto promeniti. Na primer, kao tabloid bavićete se estradom, a evo u Americi su isplivali mnogi detalji o slavnima koji su nekoga zlostavljali. To je važna društvena tema koju su pokrenuli upravo tabloidi. Da, oni će pisati o starletama, ali ako neko tu starletu zlostavlja, to će baš oni i otkriti. Tabloidno novinarstvo pokreće mnoge teme od javnog značaja, zaključuje Berger.

Budućnost novinarstva

VEZA INTERNETA I ŠTAMPANIH MEDIJA

Gde je budućnost novinarstva? Hoće li digital progutati print ili ga, naprotiv, pogurati?

- U budućnosti sve više ljudi će pratiti vesti preko telefona, a ne u novinama. Zato je važno da štampani mediji plasiraju informacije koje se mogu pratiti i preko ekrana. Drugo, oglašavanje će za štampane medije biti sve važnije u godinama pred nama, jer je do sada u najvećoj meri bilo zastupljeno na Fejsbuku, pa su traženi novi načini za pokrivanje troškova. Zato će morati više da se oslone na pretplatu, da ljudi daju novac kako bi celu informaciju mogli da pročitaju na internetu.

INTERVJU: MILICA JEREMIĆ

Foto: Zorana Jevtić

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...