Osećam se super, kao da nemam 106 godina. Što se tiče zdravlja - osećam se dobro!
Ovim rečima počinje svoju priču za Kurir jedna od najstarijih Beograđanki, baka Nadežda Pavlović, koja je 1. januara proslavila svoj 106. rođendan, a ove godine slavi i svoj 106. Božić.
- Mnogo volim praznike. Eto, ovo je moj 106. Božić. Poštujem običaje, ali nije to više kao nekad što je bilo, mnogo toga se promenilo. Živim sama, a za Božić će mi u goste doći sin sa snajom. S obzirom na to da sam ja stara i da ne mogu da spremam, onda to uradi snaja, a pomogne i žena Ljilja, koja me inače čuva. Volim Božić jer se tad porodično okupimo i bude nam jako lepo - priča sa velikim osmehom na licu baka Nadežda.
Rođena je pola godine pre početka Prvog balkanskog rata u Bosni, u Visokom, a sa 14 godina došla je u Beograd. Ovde je završila Učiteljsku školu i Pedagošku akademiju. Inače je predavala nemački i srpski jezik, a neko vreme i istoriju. Kako kaže, u najlepšem sećanju joj je vreme kad je radila u OŠ „Branko Radičević“ u Novom Sadu.
- Mnogo mi se toga u životu dešavalo, ali su mi uvek pomagale pozitivne misli. Rodila sam se u vreme kad je sve bilo zdravo, jela se zdrava hrana. Drugačije se živelo. U ono vreme omladina nije noću izlazila, a sve to utiče... Ja sam već u devet sati uveliko spavala, a danas je sve drugačije - priča nam baka Nadežda.
Naša sagovornica ima dvoje dece, petoro unučadi i petoro praunučića, a najviše se raduje kad se okupe:
- Sin mi živi u Novom Sadu, ćerka u Americi, a jedan unuk na Malti, ali se čujemo skoro svakog dana. Ćerka dolazi na leto i bude ovde mesec dana. Dolazi i zimi oko praznika, ali, nažalost, sada nije mogla da dođe jer joj je suprug bolestan.
Nada je bez supruga ostala pre 40 godina, nedostaje joj, kaže, svakog dana, posebno oko praznika.
- Iznenada je preminuo. Teško mi je bez njega i dan-danas, on je bio vrlo veseo i pozitivan čovek, voleo je da svira gitaru i peva - priseća se ova baka, a za kraj poručuje da su u životu najbitnije pozitivne misli.
Preživela čak tri rata
BILA SAM U IZBEGLIŠTVU
Ova Beograđanka preživela je čak tri rata, a kako kaže, pukom srećom nikog od najmilijih u ratovima nije izgubila.
- Za ratove me ne pitajte, to je strašno bilo! Bila sam beba kad je otac otišao u rat. Nisam ga šest godina videla, kad sam ga prvi put videla, malo sam ga se plašila. Bilo je to strašno za moju majku, sve je išlo preko njenih leđa. Dvoje male dece, a muž u ratu, bilo je to strašno. Tokom Drugog svetskog rata jedno vreme sam provela u Valjevu - seća se Nadežda.
Polomila kuk
TRENIRA SVAKI DAN
U ovim godinama pomaže joj i to što je obilaze dragi ljudi, ali i bivši učenici. Što se tiče zdravlja, kaže nam da se dobro oseća, jedino joj smeta što mora da se kreće uz pomoć hodalice, ali je to ne sprečava da trenira.
- Polomila sam kuk pre dve godine i imala sam operaciju. Na sobnom biciklu treniram do tri puta dnevno, vrtim pedale i gledam televiziju. Moram da održavam noge, to je moja fiskultura - završava Nadežda.
Mina Branković - Foto: Zorana Jevtić
NE PROPUSTITE
