Najnovije vesti

SRBIJI PRETI OPASNI OTPAD: Hitno čišćenje zemlje od zagađenja!
Foto: Profimedia

ALARMANTNO

SRBIJI PRETI OPASNI OTPAD: Hitno čišćenje zemlje od zagađenja!

Društvo

Od 2020. više nećemo moći da izvozimo štetne materije u EU na prerađivanje. Optimista sam da ćemo uskoro početi sami da recikliramo, kaže Siniša Mitrović iz Privredne komore

Za dve godine Srbija više neće moći da izvozi opasan otpad u zemlje Evropske unije koje imaju centre za odgovarajući tretman istog, kao što je to radila do sada, kaže direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović.

 

foto: Beta


Otrovan otpad koji je nedavno pronađen u Obrenovcu, kada je u poslednji čas izbegnuta ekološka katastrofa, ponovo je otvorio priču o tome da Srbija nema centar za opasan otpad, zbog čega je država do sada trošila 1,5 evra po kilogramu otpada na ime troškova zbrinjavanja takvih materiju u EU.

- U Srbiji više od 200 registrovanih postrojenja godišnje generiše 80.000 tona opasnog otpada. Procene PKS govore da, pored ovog otpada, ima i više od 300.000 tona „istorijskog“ otpada, koji je nastao u socijalističkom i postsocijalističkom periodu u velikim kompanijama koje su otišle u stečaj. Mi to moramo da izmestimo iz tih fabrika zbog zdravlja i bezbednosti ljudi koji žive u okruženju, da pripremimo resurse i počnemo da recikliramo po modelu „proizvod-otpad-proizvod“ - kazao je Mitrović Tanjugu.

 

foto: Shutterstock


On podseća da je još 2001. pokrenuto pitanje osnivanja centra i da očekuje njegovu izgradnju ove godine.

- Srbija je odgovorna zemlja i optimista sam da ćemo 2018. dobiti rešenje za centar za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada. Poodmakli smo u procesu evrointegracija, a 98 odsto naših propisa usaglašeno je sa regulativom EU, ali proces implementacije teče dosta sporo - smatra direktor Centra za cirkularnu ekonomiju.


Prema statistici Agencije za zaštitu životne sredine, Srbija u ovom trenutku ima više od 3.500 divljih lokacija i smetlišta i više od 150 velikih gradskih smetlišta.

- Moramo da se pitamo kome dajemo dozvolu, zašto, šta on poseduje, na kojoj lokaciji, sa kojom opremom i kojim rešenjem... Kao građani, moramo da se zabrinemo šta se dešava s našim građevinskim otpadom, lepkovima, farbama, pokrivkama. Nije normalno zatrpavanje opasnog otpada u jednom seoskom naselju, ali istovremeno, nije normalno i da građani to posmatraju - naglašava Mitrović:

- Ako bismo mi, kao država, u ovom trenutku hteli da uradimo postrojenje na teritoriji neke od opština, onda bi građani kao žive mete ležali po asfaltu, pravili proteste zato što se neko odlučio da podigne nekakvo postrojenje, a ovamo zakopavanje opasnog otpada gledaju pod nekom čudnom dioptrijom.

 

foto: Marina Lopičić


Ivan Karić

ULAŽEMO U EKOLOŠKU BEZBEDNOST


Državni sekretar u Ministarstvu zaštite državne sredine Ivan Karić kaže da za sistem ekološke bezbednosti i zaštite životne sredine nije zaduženo samo resorno ministarstvo, koje intenzivno radi na tome:

- To su izuzetno kompleksne stvari, a moraju se posmatrati i sa stanovišta onoga što odgovara industriji, jer PKS gleda iz svog ugla, ali i sa stanovišta interesa građana. Još nemamo dovršene precizne studije šta donosi veću dobit. Briga o životnoj sredini nije samo trošak već i ulaganje u ekološki bezbednu proizvodnju i zdravlje ljudi.

 


JELENA PRONIĆ - Foto: Profimedia; Shutterstock

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...