KRVAV PUT DO USTAVA: Veliki hrišćanski praznik i Dan državnosti Srbije

Sretenje se kao Dan državnosti Srbije slavi od 2002. godine u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. Karađorđe digao Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. donet prvi Ustav Knjaževstva Serbije, čime je zaokružena „srpska revolucija“, koja je trajala 31 godinu.

Sudbinu Karađorđevog ustanka odredio je ishod rusko-turskog rata, koji se završio potpisivanjem mira u Bukureštu 1812. godine. Prvi srpski ustanak ugušen je u krvi 1813. godine. Posle sloma ustanka Miloš Obrenović, kao najznačajnija ličnost u Beogradskom pašaluku, predao se Ali-agi Serčesmi. Sulejman-paša Skopljak je u Obrenoviću pronašao saradnika i postavio ga je za baš-kneza kragujevačke, rudničke i čačanske nahije.

Turci su nastavili da čine zulum u Srbiji, pa je u jesen 1814. okolini Čačka spontano izbila Hadži Prodanova buna, koja se proširila i na susedne nahije.

Moralo bi 300 metara dalje

OBELEŽAVA SE NA POGREŠNOM MESTU

Dan državnosti Republike Srbije svakog 15. februara obeležava se u Marićevića jaruzi kraj Orašca, međutim, etnolog i dugogodišnji direktor Republičkog zavodu za zaštitu spomenika kulture Srbije Božidar Krstanović izneo je tvrdnju da je to pogrešno mesto i da je Karađorđe s ustanicima bio 300 metara dalje.

- Odluka o Prvom srpskom ustanku doneta je u Matijaševića jaruzi 1803. godine, posle čega je usledila Seča knezova, a tek nakon toga je Karađorđe izabran za vođu ustanka na proplanku u Orašcu. U to vreme Marićevića jaruga bila je obična vododerina kojoj ljudi nisu mogli ni da priđu, a kamoli da se tu dogovaraju. Pored svega, iznad te jaruge nalazi se turski han, koji su ustanici među prvima zapalili - tvrdi Krstanović.

Prethodio mir s Turcima

Miloš Obrenović se stavio na čelo bune, a onda je sa nekoliko srpskih knezova pomogao njeno gušenje. Pripreme za sledeću bunu počele su još dok je Sulejman-paša držao Miloša Obrenovića u Beogradu. Miloš je izdejstvovao svoju slobodu pod izgovorom skupljanja novca za otkup srpskog roblja. A onda je 1815. u Takovu digao Drugi srpski ustanak. Posle četiri meseca borbi i Napoleonovog poraza na ruskom frontu Turska je bila primorana da sa Srbima potpiše mir 25. oktobra 1815.

Veliki vatromet

Milošev apsolutizam doveo je do mnogobrojnih buna čiji je cilj bio da se njegova vlast ograniči, što je na kraju rezultiralo donošenjem Sretenjskog ustava, kome je prethodila Miletina buna iz januara 1835. Tekst Ustava Knjaževstva Serbije za dvadesetak dana napisao je Dimitrije Davidović, sekretar kneza Miloša. Velika narodna skupština zasedala je u Kragujevcu od 14. do 16. februara 1835. godine po gregorijanskom kalendaru. Izglasan je 15. februara, što je proslavljeno velikim vatrometom.

Sretenjskim ustavom Srbija je iz uređenja apsolutističke monarhije prešla u sistem vladavine oligarhije. Knez je vlast delio sa Državnim sovjetom. U Austriji i Rusiji se Sretenjski ustav smatrao revolucionarnim aktom koji ugrožava monarhijski princip. Na zahtev tih zemalja i Turske, knez Miloš je posle 55 dana povukao Sretenjski ustav. Sve do nastanka Kraljevine SHS 1. decembra 1918. u Srbiji je 15. februar smatran za najbitniji praznik u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru. Tada je praznik ukinut, a ponovo je počeo da se slavi od 2002.

Značajni događaji na Sretenje

OKONČAN RASKOL U SPC

399. godine grčki filozof Sokrat osuđen na smrt

15. februara po starom ili 28. februara 1832. godine po novom kalendaru u Beogradu osnovana Narodna biblioteka Srbije

1942. godine umro srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor „Marša na Drinu“

1950. godine održana premijera crtanog filma „Pepeljuga“ Volta Diznija

1992. godine Svetom liturgijom Jovana Zlatoustog u Beogradu, koju je služio patrijarh srpski Pavle, svečano obeležen kraj dugogodišnjeg raskola u SPC

Kurir / Slavica Tomčić

Foto: Arhiva, Nemanja Pančić, Profimedia

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

ANKETA: Zašto se slavi Sretenje?