Sretenje Gospodnje je praznik posvećen danu kada je Bogorodica prvi put dovela Isusa Hrista u hram da ga posveti Bogu i 15. februara ga slave pravoslavni vernici u Srbiji, Rusiji i u zemljama u kojima se Božić slavi 7. januara.
U bogoslužbenom kalendaru ovaj praznik obeležava se crvenim slovom od 4. veka nove ere, a od 2002. godine u Srbiji se slavi kao Dan državnosti. Sretenje Gospodnje je od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja Isusa Hrista s ljudima. Sretenje je praznik Gospodnji kada je Simeon Bogoprimac primio Gospoda Isusa Hrista na ruke. Po jevrejskom zakonu, svako dete je donošeno u hram 40 dana posle rođenja.
Simeon Bogoprimac je bio starac duhovnik, prevodilac Svetog pisma. Kada je prevodio tekst proroka Isaije iz Starog zaveta, u kome je rečeno da će devojka začeti i roditi sina i nadenuti mu ime Emanuil (s nama bog) i kad je hteo da napiše „mlada žena“, anđeo Gospodnji mu je zadržao ruku i rekao da će on za života dočekati ispunjenje tog proroštva. I ono se ispunilo kada je Bogorodica donela bebu Isusa Hrista u hram. Preko Simeona, susret sa Isusom Hristom je bio susret ljudskog roda s Bogom u telu. To za hrišćanstvo znači da se u Hristu, kao novom Adamu, svi iskupljuju iz greha, satane i smrti.
Predanje kaže da je o prvom ulasku Isusa Hrista u hram u Jerusalimu obavešten car Irod. Uveren da je to novi jevrejski car, kako su najavili proroci, car Irod je naredio da se Isus ubije. Poubijano je 14.000 muških beba njegovog uzrasta jer nisu znali koje je dete Hrist. Zahvaljujući upozorenju anđela, Bogorodica je s Isusom otišla u Misir i tako ga spasla.
Kurir / E.K.
Foto: Arhiva
