Na inicijativu kneza Miloša, Sretenjskim ustavom je srpska zastava određena kao trobojka - crveno-belo-plava s grbom u sredini, na kom je krst s četiri ocila opasan zelenim vencom hrasta i maslinovog lista.
Raspored boja je uzet po ugledu na holandsku zastavu, koju je ranije Petar Veliki uzeo za model ruske zastave, pa je prihvaćena kao panslavenska kombinacija boja. Ruse je srpska zastava asocirala na ideje Francuske revolucije. Kako bi privoleo ruskog konzula, knez Miloš mu je poklonio zlatni pehar ukrašen dijamantima.
Rus je poklon uzeo, ali je nastavio da se buni. Knez je pokušao da umilostivi Ruse predlogom da srpska zastava bude kao ruska. To je ruski konzul doživeo kao uvredu, nakon čega je Miloš u očaju rekao: „Okreni je, bre, naopačke“. Turski sultan je predlog prihvatio, ali je zahtevao da se na zastavu stave četiri zvezdice kao oznake vazalstva.
NARODNA VEROVANJA
- Na Sretenje se sreću i razdvajaju zima i leto. Od Sretenja dani postaju duži, a noći kraće, pa se u narodu kaže „Sretenje obretenje“.
- Ako je na Sretenje sunčan dan i medvedi izađu iz jazbine i uplaše se svoje senke, pa se vrate nazad, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.
- Običaj je da se na Sretenje pale sveće jer se smatra da plamen ima moć i da će kuću štititi od grmljavine i nesreća.
- Ovoga dana devojke paze kakvog će muškarca prvo sresti. Veruje se da će se devojka udati za onakvog muškarca kakvog prvo sretne - bogatog, zdravog, siromašnog, crnomanjastog ili plavog.
Kurir / E.K.
Foto: Arhiva
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(VIDEO) NIKAD OBJAVLJENA PESMA IZ RATA: Vojnici pevaju Gedžo, gegulo! Naježićete se!
