Prilikom renoviranja starih škola učenici su izloženi otrovnom dejstvu opasnih materijala koji su šezdesetih godina prošlog veka korišćeni za gradnju, otkriva dr Branislava Matić Savićević
Deca koja pohađaju škole građene šezdesetih godina prošlog veka izložena su kancerogenom dejstvu azbesta, upozorila je dr Branislava Matić Savićević iz Instituta „Batut“ u emisiji „Da se ne lažemo“ posvećenoj uticaju opasnog otpada na zdravlje, koja se emituje na portalu Kurira.
- Azbest je šezdesetih godina širom sveta bio primenjivan u građevinskoj industriji zbog izuzetnih svojstava, ali je ubrzo zapaženo da on nosi opasna kancerogena svojstva. Mi sad imamo rušenje tih starih zgrada, renoviranje škola, svih tih građevina koje su sadržale azbest, ali se s njima ne postupa na odgovarajući način. Najopasnije je renoviranje škola, pogotovo u situacijama kad ni krajem avgusta škola nije završena, a učenici ulaze u septembru. Skoro se srušio zid u školi, pa je ustanovljeno da je u njemu azbest, nastava traje dok se to popravlja, a učenici su izloženi - istakla je Savićevićeva.
Goran Trivan
LIMITIRAMO UPOTREBU PLASTIČNIH KESA
Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan najavio je da će Srbija do kraja sledeće godine ograničiti upotrebu plastičnih kesa na 90 komada po osobi godišnje.
- To ne može da se uradi ranije jer je potrebno vreme da se iznađu najbolja rešenja. Hoćemo da pogledamo sve aspekte, ali je sasvim izvesno da ćemo neke korake preduzimati, jer pet-ambalaža i plastične kese, koje su deo modernog otpada, toliko zagađuju planetu da je šteta gotovo nemerljiva - rekao je Trivan.
foto: Beta
Željko Pantelić, načelnik Sektora za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini, otkriva da je tokom velikih poplava 2014. opasan otpad pretio da ugrozi živote stanovnika, naročito u Obrenovcu i Bariču.
- Da je voda prodrla u skladišta „Prve iskre“ iz Bariča, bio bi oslobođen fozgen, bojni otrov korišćen u Prvom svetskom ratu. Da je voda došla do te fabrike, stradali bi ljudi koji bi bili u okolini. Ugrožen bi bio i vodozahvat odakle se Beograd snabdeva vodom - tvrdi Pantelić i dodaje da su zalihe bojnog otrova uništene 2015.
On je upozorio da postoje i druge firme koje nas polako truju, poput IMT u novobeogradskim blokovima.
- Iz firme IMT uklonili smo ogromnu količinu cijanidnih soli koje su bile u zarđalim buradima u neodgovarajućim skladištima - rekao je Pantelić.
Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan istakao je da, osim nekoliko postrojenja za preradu nekih vrsta otpada, Srbija suštinski nema postrojenja za uništenje opasnog otpada.
KARAKTERISTIKE
- 10 inspektora kontroliše opasni otpad u Srbiji
- 90 napuštenih fabrika u Srbiji ima po oko 1.000 tona opasnog otpada
- 100.000 tona starog opasnog otpada koji je nepropisno zbrinut ima u Srbiji
- 3 puta je veća posredna zagađenost zemljišta od količine opasnog otpada
- 2 milijarde kesa potroši se u Srbiji godišnje, to jest 300 po stanovniku
