Pre 203 godine na crkveni praznik Cveti, naša vojska na čelu sa knezom Milošem Obrenovićem, po drugi put je krenula u borbu za slobodu od Turaka. Ovog puta, ta borba dovela je do konačne pobede i oslobođenja. Mada, sloboda se nije desila preko noći.
"Slušajte, braćo. Čujte, svekoliki Srbi. Čuj, veliko i malo, muško i žensko, koji ste god došli evo ovde danas. A ko nije danas ovde, onaj svakako od vas da čuje i očuje, i da svak dobro razume i upamti ovo što ću svima sada za vazda prozboriti. Ako ste radi mene imati s vama i pred vama od sada za svagda u opštem poslu i rukovodca za narod i zavičaj i ako ste radi da svi naši trudi budu napredni, a vi sad svi iz jednog ovdi grla pred ovim božijim domom to izrecite i pred svetim oltarom zavet činite, da vi na vaše duše primate sve ono što bi od ovog preduzetog posla moglo izaći nesreće i postradanja, pak i to da meni sad ovdi obećavate i odmah da mi date punu vlast i slobodnu volju da ja mogu zapovijedati svakom vam i da mogu nakazati (kazniti) svakog koji me god ne bi što hteo poslušati ili koji bi što ukvario", započeo je svoj govor Miloš.
Nakon toga, knez Miloš je u Crnući, gde se okupilo dosta ljudi, ušao u svoj vajat i obukao najsvečanije odelo, uzeo zastavu, izašao napolje i rekao: "Evo mene, eto vas, a evo vama rat s Turcima!“
KAD JE NA CARIGRADSKOM DRUMU NIKLA PRAVOSLAVNA SVETINJA: Zbog ove crkve je KNEZ MILOŠ pretio smrću!
Neuspeh Prvog srpskog ustanka, nije značio samo jednu izgubljenu borbu od Osmanlijskih vlasti, već mnogo više od toga. Tadašnji srpski narod našao se u još težem položaju. Osveta Turaka bila je još jača, u periodu između dve bune, ali loša iskustva iz Prvog bila su samo prednost da Drugi srpski ustanak označi početak velike srpske revolucije.
Ideja o drugom velikom pokušaju da se Turci zbace s vlasti, zvanično je zaživela u aprilu, na praznik Cveti, 1815. godine u Takovu, kada su knezovi zamolili Miloša Obrenovića da bude vođa Drugog srpskog ustanka. Obrenović je tada imao 32 godine, a u prethodnom ustanku bio je vojvoda. Miloš, osnivač dinastije Obrenović, smatra se začetnikom moderne srpske države.
Oružani sukobi, koji su trajali četiri meseca, nisu bili istog intenziteta kao tokom Prvog ustanka, razlog je bio i taj što su se Turci pribojavali intervencije Rusa, koji su pobedili Napoleonovu vojsku. Rusi su imali pravo da intervenišu i umešaju se u odnose Turaka i Srba po odredbama Bukureškog ugovora iz 1812. godine. Zbog toga je 25. oktobra iste godine Porta započela pregovore sa Srbima.
Po sporazumu koji su doneli Miloš Obrenović i Marašli Ali - paša u Beogradskom pašaluku uvedena je zajednička srpsko - turska uprava. Ipak, ovaj sporazum nije bio najsjajnije rešenje jer autonomija Srba nije još uvek bila postignuta. Sporazum je dao Srbima učešće u skupljanju danka, postavljanje knezova po nahijama, osnivanje Narodne kancelarije u Beogradu, i sve to je na neki način davalo Srbima određenu dozu upravljanja, i mogućnost napretka na društvenom i ekonomskom planu.
(Kurir.rs/Foto: Profimedia)
