Srbija ne bi trebalo da očekuje veći priliv migranata u narednom periodu, ali je spremna i za tu situaciju, ocenio je zvaničnik Delegacije EU u Srbiji Nikolas Bizel, dodajući da migranti koji se već nalaze u Srbiji nemaju velike šanse da nastave put ka Zapadu. Šef I sektora operacija Delegacije EU smatra da je situacija u ovom trenutku stabilna, mada i dalje postoji neregulisana migracija, ali na veoma niskom nivou.
"Ne očekujem veliki priliv, ali ipak uvek moramo da budemo oprezni jer je situacija nepredvidiva. Zato je važno biti spreman u slučaju da bude povećanog broja migranata", izjavio je Bizel u intervjuu za Euraktiv.
Prema njegovom mišljenju, Srbija je spremna za slučaj da bude većeg priliva, s obzirom da ima na raspolaganju 6.000 mesta u centrima širom zemlje i da već ima iskustva u takvim situacijama.
Bizel je rekao da se više od 4.000 migranta u Srbiji nalazi u teškoj situaciji i da im treba omogućiti da se integrišu u društvo, za maloletnike kroz obrazovanje, a za odrasle kroz poslovne prilike.
"Veoma je teška situacija za te ljude, mnogi od njih su tu duže od jedne godine, pa čak i više i njihovi izgledi da uđu u EU su veoma mali i teški", rekao je Bizel.
Srbija je, dodao je, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, deo evropskog rešenja za migracije, tako da Srbija zajedno sa zemljama Unije učestvuje u pronalaženju sveobuhvatnog rešenja za migrante i izbeglice.
EU će nastaviti da podržava Srbiju u daljem sprovođenju mera u cilju integracije dece migranata kroz obrazovanje.
"Srbija je već počela da sprovodi mere u oblasti obrazovanja. Većina maloletnika ima mogućnosti da ide u školu. Postoje programi za integraciju dece u škole koje finansira EU i koji se sprovode uz podršku organizacija kao što je UNICEF. Što se tiče integracije odraslih, situacija je malo komplikovanija jer zapošljavanje u Srbiji nije tako lako, ali Vlada Srbije radi na tome i očekujemo neka rešenja u budućosti“, kazao je Bizel.
Ocenivši da su nedavno usvojeni zakoni u okviru migracione politike, o azilu i privremenoj zaštiti, o strancima i o graničnoj kontroli, u potpunosti u skladu s evropskim zakonodavstvom, Bizel je rekao da su zakoni prilično ambiciozni i da očekuje da će ih Vlada Srbije primenjivati.
Bizel je izjavio da je EU od početka krize 2015. do sada potrošila 80 miliona evra za podršku migrantima. To je bila pre svega humanitarna pomoć u vidu obezbeđivanja hrane, odeće i smeštaja za kraće periode. Prioriteti EU, dodao je Bizel, u budućnosti će biti obezbeđivanje smeštaja koji bi bio dugoročnije rešenje.
"Deo EU podrške namenjen je centrima za azilante širom zemlje. Finansirali smo izgradnju nekih centara i tekuće troškove centara, kao što su struja, voda, kao i sredstva za ljude koji tamo rade“, rekao je Bizel i dodao da je važno da od programa EU koristi imaju ne samo migranti, nego i opštine pogođene krizom.
Povodom ukidanja viza za građane Irana i zabrinutosti da bi to moglo da dovede do većeg priliva migranata iz te zemlje u Zapadnu Evropu, Bizel je rekao da je to problem za koji se mora naći rešenje.
"To je svakako problem koji istražujemo. Sada postoje direktni letovi iz Teherana u Beograd. Moram da kažem da je sprska vlada pristala da predstavnici EU takođe budu prisutni na aerodromu da posmatraju ljude koji dolaze iz Teherana, da vide kakvog su, da tako kažem, profila. Ali to je i dalje problem za koji se mora naći rešenje. Ljudi koji ostanu u Srbiji duže od tri meseca nisu više turisti nego postaju nelegalni migranti i prema njima se mora odnositi kako je propisano zakonom", kazao je Bizel za Euraktiv.
(Kurir.rs/Beta/Foto: Beta/Miloš Miškov)
NE PROPUSTITE
