icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

Obeležen Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu
Foto: EPA

Svečana akademija

Obeležen Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu

Društvo

Na teritoriji Beograda stradalo je preko 11.000 Jevreja iz Beograda, Banata, centralne i južne Srbije, kao i jevrejskih izbeglica iz Austrije i Čehoslovačke

BEOGRAD  - Svečanom akademijom u nekadašnjem Spasićevom paviljonu na Starom sajmištu obeležen je Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu.

 

Akademiji su prisustvovali gradski menadžer Goran Vesić, predsednik Jevrejske opštine Beograd Danilo Medić, ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam, rabin Isak Asiel, te potomci nastradalih Jevreja u logoru Staro sjamište.

 

Na početku svog obraćanja Vesić je kazao da je prva odluka prošlog saziva Skupštine Grada pre četiri godine bila da 10. maj proglasi Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu.

 

"Izabrali smo da nam ta odluka bude prva, jer smo na taj način želeli da pokažemo da želimo da se trajno sećamo svojih komšija Jevreja koji su stradali samo zato što su bili proganjani od strane nacista, obeleženi kao narod koji treba da nestane", kazao je Vesić.

 

Dodao je da je 10. maj proglašen Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu, jer su nacisti tog dana 1942. godine proglasili Beograd gradom bez Jevreja.

 

"Hvala Bogu, nisu bili u pravu, bilo je onih koji su uspeli da prežive, ali nažalost mnogo njih je stradalo i to ovde", rekao je.

 

Vesić je naveo da je pre četiri godine jedna od njegovih prvih poseta bila poseta Sinagogi i Jevrejskoj zajednici i naveo da je ta zajednica u tom trenutku bila u vrlo lošem materijalnom položaju, da je bilo potrebno skupiti novac čak i da se plati struja.

 

"To nije sramota ljudi koji su radili u toj zajednici, to je sramota za nas koji imamo obavezu da im pomognemo da rade, da funkcionišu, žive, neguju svoju kulturu, tradiciju", kazao je Vesić i dodao da je danas situacija drugačija, te da je Srbija prva zemlja u Evropi koja je usvojila zakon kojim je regulisana restitucija porodicama žrtava koje su ostale bez naslednika u Holokaustu.

Goran Vesić
Goran Vesićfoto: Zorana Jevtić

Naveo je da danas Jevrejska zajednica ima ugovor sa državom, da se imovina vraća, te da je na osnovu svega urađenog u prethodne četiri godine postala ponovo deo beogradskog društva.

 

"Nakon Drugog svetskog rata Jevrejska zajednica je, nažalost, postala nevidljiva, nije bila puno prisutna u društvu, a Jevreji su stotinama godina bili važan deo našeg društva, koji su doprinosili našoj kulturi, istoriji...", kazao je gradski menadžer.

 

Naveo je da će ubrzo biti otvoren kulturni centar Jevrejske zajednice, koji će Grad Beograd aktivno pomagati, kao i država i istakao da će se na taj način očuvati sećanje na ljude stradale u Drugom svetskom ratu.

 

Kazao je da će sutra Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja uputiti predlog zakona o Starom sajmištu, te da očekuje da će do kraja godine taj zakon biti i usvojen i dodao da će nakon toga biti raspisan i međunarodni konkurs za rešenje memorijalnog centra.

 

Podsetio je da je zajedno sa jevrejskom i romskom zajednicom postignuta saglasnost o tome kako će funkcionisati budući memorijalni centar i naveo da će imati tri nezavisna muzeja, muzej Holokausta, koji će biti sećanje na stradale Jevreje, muzej koji će podsećati na stradale Rome i muzej koji će predstavljati sećanje na stradale Srbe.

 

"Imaćemo tri nezavisna muzeja, jer su sva tri naroda stradala ovde i na taj način ćemo odužiti svoj dug onima koji su stradali ovde", kazao je Vesić i dodao da je to najvažnija stvar koju će uraditi, jer će na taj način biti ispravljena nepravda koja traje od kraja Drugog svetskog rata.

 

"Zaista je bilo tužno da ovo mesto ne bude obeleženo", kazao je Vesić i naveo da sada postoji državna volja da se Staro sajmište pretvori u memorijalni centar, te da će i predsednik Srbije Aleksandar Vučić biti predsednik Komisije koja će odlučivati kako će se graditi taj centar.

 

Dodao je da memorijalni centar neće biti samo mesto koje će služiti za sećanje na ljude koji su stradali, već da će biti i mesto na kojem će moći da se uči šta je Holokaust.

 

"Na ovom tužnom mestu gledajmo u budućnost, jer budućnost i sve ono što radimo ima smisla samo ako budemo našli način da naučimo greške iz prošlosti", kazao je Vesić.

 

Podsetio je da je pre nekoliko dana potpisan ugovor u kojem je Grad Beograd dozvolio proširenje jevrejskog groblja i najavio da će se napraviti i projekat za uređenje tog groblja, koje je, kaže, kulturni spomenik i svedočanstvo istorije, ne samo Jevrejske zajednice, već i Beograda i Srbije.

 

Predsednik Jevrejske zajednice Beograd Danilo Medić, navodeći da je neko morao da napravi kamion i dušegubke u kojima su stradali Jevreji, te da je neko morao da pusti i gas, kazao je da su svi oni znali šta rade, te da tu dolazi do pitanja lične odgovornosti svih tih ljudi koji su učestvovali u tom zločinu.

 

Kazao je da, s druge strane ima primera Beograđana koji su spašavali svoje komšije Jevreje i naveo primer direktora Beogradske gimnazije, koji je bez obzira na to što je rizikovao svoj život, koji je na kraju izgubio, spasao jevrejske đake koji su bili kod njega u školi tako što im je davao dokumenta sa italijanskim imenima da mogu da prebegnu.

 

"Svako je mogao da odluči i tada i sada šta je njegova odgovornost u društvu i šta on lično radi", kazao je Medić i dodao da su njegovu porodicu spasili beogradski Nemci.

 

"Naša odgovornost je da ne zaboravimo, jer ti procesi mogu da se ponove. Zlo živi i ako mi budemo samo pasivni i pustimo da se stvari dešavaju, te loše i zle stvari mogu da se ponove", naveo je Medić.

 

Na teritoriji Beograda stradalo je preko 11.000 Jevreja iz Beograda, Banata, centralne i južne Srbije, kao i jevrejskih izbeglica iz Austrije i Čehoslovačke.

Početkom decembra 1941. godine otvoren je logor Sajmište, gde je zatvoreno preko 6.000 žena i dece. Svi su ubijeni do 10. maja 1942. godine.

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.