U zaveru protiv kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage bilo je uključeno pedesetak i više oficira iz Beograda i unutrašnjosti, pa se glas o njihovim planovima proširio prestonicom. O tome je obavešten i kralj, ali je on vest odbacio kao zlonamerne glasine...
Tako je moglo da se dogodi da oficiri dočekaju 28. maj uveče, po planu raspoređeni u pet beogradskih kafana, gde su glumili pripitost i veselje. Posle ponoći, svi su se oni okupili u kafani Oficirskog doma (današnji SKC) i prividno nastavili veselje. A onda je tačno u 1.45 ujutru ustao kapetan Dragutin Dimitrijević Apis i komandovao: „Gospodo, napred!“ Naglo se uozbiljivši, oficiri su krenuli ka izlazu, ali ih je zaustavio poručnik Antonije Antić. S nogu su ispili po čašu vina u znak zakletve da jedan drugog neće izdati ako zavera propadne, a potom se uputili ka dvoru...
Zaverenik gardijski poručnik Petar Živković (potonji general, tridesetih godina ministar vojske i predsednik vlade), zadužen za čuvanje kapije dvora, tačno u dva sata otvorio je zaverenicima vrata.
Vrata kraljevih odaja bila su razbijena dinamitom, ali je veliki krevet bio prazan! Čitava dva sata zaverenici su po zdanju Starog konaka tražili kralja i kraljicu. U metežu, ubijeni su kapetan Jovan Miljković, kraljev ordonans, koji se suprotstavio zaverenicima, i pukovnik Mihajlo Naumović, ađutant, koji je bio uključen u zaveru. Njega je ubio oficir koji to nije znao...
U jednom trenutku Apis je video kako neko beži niz stepenice u dvorište i učinilo mu se da je to kralj, pa je potrčao za njim, ali ga je dole sačekao jedan gardista i teško ga ranio sa tri metka u grudi. Zaverenike je uhvatila panika: svitalo je, glas o upadu u dvor proširio se gradom, svakog časa mogle su da se pojave kralju odane trupe, a oni nisu završili posao.
Tada je prilikom ponovne pretrage kraljevske spavaće sobe konjički poručnik Velimir Vemić opazio u zidu ključaonicu za tajna vrata.
Posle pretnje da će upotrebiti dinamit, vrata su se otvorila.
Pisac Dragiša Vasić, u to vreme srednjoškolac, ostavio je opširan i tačan zapis, sačinjen na osnovu razgovora sa učesnicima prevrata:
„Onda se tanka vrata kraljičinog budoara raskriliše i dve, grčevito sljubljene, kao slivene u jedno, bele senke blesnuše u mraku kao aveti. U isti mah, strelovito uperene cevi zaplamteše vatrenim snopovima: prvi Ristić, onda Vemić, za njima Radivojević. Kralj, mrtav od prvog metka, pade prvi. Za njim, očajno štiteći ga telom, sruši se i kraljica. Ona, i posle desetog, još davaše znake života. Bilo je tačno tri časa i pedeset minuta...“
Da ih osveti, prvi kraljev ađutant general Lazar Petrović potegao je pištolj na Ristića, ali je ovaj bio brži i ubio ga.
Gola i krvava tela kralja i kraljice oficiri su kroz prozor izbacili u dvorište.
Odmah posle toga jedan od vođa zaverenika pukovnik Aleksandar Mašin, brat prvog Draginog umrlog muža, naredio je da se pobiju predsednik vlade Cicar-Marković, ministar vojni Milovan Pavlović i ministar unutrašnjih dela Velimir Todorović, iako je prvobitno bilo planirano da se samo stave pod oružan nadzor. Draginu braću Nikodija i Nikolu Lunjevicu streljao je vod kojim je komandovao potporučnik Voja Tankosić.
Ujutru, dok su na silu preuzimali komandu jedinica na Banjici, kralju odan pukovnik Nikolić ubio je dva mlađa oficira zaverenika, a sam je smrtno ranjen.
Detaljan plan
OTROV ZA KRALJA, KRALJICU I MAČKU
Zaverenici su planirali atentat na Aleksandra i Dragu tokom jednog koncertu u Kolarcu, ali je kraljevski par izostao u poslednjem trenutku. Oficiri su nameravali da isključe svetlo, izazovu požar i u metežu kralja i kraljicu izbodu noževima premazanim otrovom. Sve su bili spremili, čak su i otrov probali na jednoj mački.
Sutra: Zaverenici postaju sila u državi
Kurir.rs/ Momčilo Petrović
